Neprijatne emocije imaju svoju svrhu, iako su nam neprijatne. Pomažu nam da preživimo, uočimo opasnost i nosimo se s teškoćama koje nam se događaju. Na primer, kad smo tužni nakon smrti nama drage osobe, tuga nas čini bezvoljnima i čuva nas od prevelikog napora u tako osetljivom periodu.
Na taj način imamo dovoljno kapaciteta da se suočimo s gubitkom i tugom. Kako ne bismo živeli preplavljeni neprijatnim emocijama, važno je da održavati odnos 5:1 prijatnih i neprijatnih osećanja.
Nameće se pitanje zašto nije dovoljno 1:1? Od kuda ovakva neravnoteža kad nas uče da su zlatna sredina i ravnoteža najbolje rešenje? Potrebno je pet ugodnih doživljaja da bismo bili u ravnoteži s jednim neugodnim. Ljudski organizam se značajno više fokusira i jače doživljava neprijatna iskustva i emocije, jer su one direktni signali potencijalne pretnje, prenosi B92. Ako ne reagujemo na pretnju, izlažemo svoj životnoj opasnosti. Zato smo puno osetljiviji i tražimo znake za neugodno i opasno u okolini. Nije isti intenzitet i ravnoteža među emocijama ako pronađemo 1000 dinara ili ako ih izgubimo. Bićemo značajno tužniji zbog gubitka, nego što smo srećni zbog pronalaska novca.
Zona napretka
Kad imamo odnos prijatnih i neprijatnih doživljaja 5:1 nalazimo se u takozvanom stanju ili zoni napretka. Radi se o intuitivnom osećaju da smo u određenom području ili u svim aspektima naših života na našem ličnom vrhuncu. Tada koristimo naše maksimalne kapacitete, i intelektualne i emocionalne. Da bismo uspevali da živimo kao emocionalno stabilne i zdrave osobe, potreban nam je odnos od 3:1 prijatnih i neprijatnih emocija.
Ovaj pomak s tri na pet prijatnih događaja i emocija diže nas direktno u zonu napretka. Dakle, svaki neugodni doživljaj ili emocija mogu biti na neki način neutralizovani s tri prijatna. Najbolji način da budemo i ostanemo u zoni je da stvaramo zalihe prijatnih emocija i iskustava kako bismo imali dovoljno kapaciteta za nošenje s neprijatnim jednom kad se dogode.
Previše prijatnog predstavlja problem
Postavlja se pitanje postoji li mogućnost da imamo previše prijatnih emocija. Odgovor je da. Kad odnos pređe granicu od 11:1, dinamika zone napretka se raspada. Situacija u kojoj imamo toliko veliku razliku prijatnih i neprijatnih emocija i doživljaja u životu govori nam da nešto očigledno nije u redu. Vrlo često u takvim situacijama izbegavamo da se suočimo s problemima i izbegavamo konflikte koji su nam potrebni za razrešenje teških situacija. Dakle, nije realno da imamo tako malo neprijatnih emocija i doživljaja u životu, već se vrlo verovatno štitimo od njih i živimo u nekoj našoj iluziji. Iako se takav život čini primamljivim, on je kontraproduktivan i jednom kad teškoće isplivaju na površinu, nećemo moći da se nosimo s njima. Takođe, kad je odnos ispod 3:1 upadamo u krug negativnosti. Tada se neprijatne emocije i doživljaji nastavljaju jedni na druge te stvari mogu da krenu nizbrdo u svim segmentima života.
Jačanje prijatnog i pozitivnog
Dobra je stvar što koliko god "velike" bile negativne stvari, a "male" pozitivne u našim životima, ako imamo odnos 5:1 bićemo super. Važno je svesno tražiti i skupljati prijatna iskustva i emocije kako bismo ih imali što više. Tako i kad nam se događaju jako loše i neprijatne stvari, možemo zadržati dobar osećaj i ostati u zoni napretka. Nekim ljudima je teže da brinu o odnosu, jer su skloniji traženju negativnog u svemu, pa oni treba da ulože više truda. Svi to možemo. Takođe, kad nam je loše, nemamo motivaciju da razmišljamo o pozitivnom i prijatnom. Jednom kad uvidimo da to zaista deluje, biće nam lakše da podstaknemo sebe da uvek imamo dovoljno prijatnog i pozitivnog u mislima i životu kako bismo ostali zdravi, emocionalno stabilni i davali maksimum svojih potencijala.
