Ljudi najčešće ne žele mnogo da zapitkuju pošto to nervira druge. A i da ne bi ispali glupi.
Prema naučnicima ljudi se boje da pokažu pred drugima svoje slabosti, zato ne postavljaju mnogo pitanja. Neznanje češće skrivaju muškarci. Osim toga od malena se znatiželji pripisuje negativan prizvuk, ne guraj nos tamo gde mu nije mesto.
Ipak, kažu stručnjaci, znatiželja je izgradila čovečanstvo, a gradi i čoveka. Upravo je interes za svet oko sebe ono zbog čega je danas prosečan životni vek 67,2 godine na svetskom nivou naspram mlađeg kamenog doba kada je bio 27. A znatiželja deluje i na ličnom nivou, čini ljude srećnima.
“Možemo trenirati znatiželju u čemu nam pomaže mozak. Svaki put kada iskusimo nešto novo, otpušta se dopamin, hormon koji izaziva ushićenje i sreću”, objašnjava psiholog Todd Kashdan sa Univerziteta George Mason.
“Podešeni smo tako da osetimo nalet uzbuđenja i sreće svaki put kada nešto novo i neočekivano razbije našu rutinu”, zaključuje doktor.
Njegovo istraživanje pokazalo je da su ljudi koji su radoznali ljudi otporniji na depresiju i anksiozne poremećaje, iako izlazak iz zone sigurnosti u početku izaziva teskobu.
“Umesto da grčevito pokušavaju da kontrolišu i objasne svoj svet znatiželjni prihvataju nesigurnost i na život gledaju kao na istraživačku pustolovinu u kojoj rastu i uče”, kaže doktor Mason.
