Usamljenost u braku je česta pojava. Kada ste uplovili u bračne vode mislili ste da je to mirna, sigurna luka u kojoj ćete sa partnerom deliti i dobre i loše situacije, misli, osećanja. Da, možda je i bilo tako ali onda se desilo da i pored toga što je partner tu u kući osećate kao da nije, osećate da ste usamljeni jer sa partnerom ne nalazite zajednički jezik kada bi trebali da podelite svoja osećanja, strahove, strepnje, radosti.
Prema nekim istraživanjima čak trećina onih koji su u braku misle da su usamljeni.
Takođe se pokazalo da su žene koje su aktivnije u organizovanju društvenog života manje usamljene i da druženje sa prijateljima smanjuje usamljenost.
I deca pomažu roditeljima da se osete korisnim, angažovanim, da se ne osećaju usamljenim, jer jednostavno za to nemaju vremena.
Ali kada deca odrastu višak slobodnog vremena partneri ne znaju kako da popune, osećaju da su se udaljili, da više nemaju zajedničkih tema za razgvor.
Jedan od uzroka usamljenosti mogu biti velika i raznovrsna očekivanja od partnera. A kada to ne dobiju osećaju se napušteno, usamljeno.
Najčešće za takva osećanja optužuju partnera koji, po njihovom mišljenju ne ispunjava očekivanja. Za odnos je uvek potrebno dvoje a razgovor sa samim sobom pre svega, pa onda i sa partnerom nikada nije lak kada je komunikacija prekinuta.
Psiholozi ističu da je prilično teško priznati da si usamljen u braku.
Potrebno je razmisliti u čemu je problem, šta se od parntera očekuje, kakve su njegove mogućnosti da to i pruži. A onda razgovarati, otkrivati ona dubinska osećanja i slušati partnera.
Ukoliko međusobni rzagovor ne pomaže potražiti savet stručnjaka. Kada postoji dobra volja i želja za ostankom u braku, kada je ljubav onaj lepak koji vas veže za partnera prolazni problemi, pa i usamljenost prevazići će se i doneti više radosti i sreće u braku.
