Sledeći put kada vas šef popreko pogleda dok pričate o omiljenoj seriji podsetite ga da je za radno okruženje zaslužan i dobar trač. Istraživanje koje je sprovela holandska naučnica Lea Elwart kaže da mali razgovori kod automata za vodu ili ispred toaleta snaže prijateljstvo među kolegama, povećavaju nivo kooperacije među zaposlenima i mogu čak da pomognu da se reguliše loše vladanje.
Samo, nemojte dugo da se zadržavate u ovim razgovorima – oni koji non-stop razgovaraju mogu da izgube neke prijatelje na poslu i da dobiju etiketu „tračare“.
Tokom godine dana Lea je istraživala o vezama između zaposlenih, jer obično ne možete da birate sa kim ćete raditi. Ispitivala je šta su najčešće teme razgovora i koliko oni traju. Sudeći po jednoj od definicija trač bi bio „razgovor o nekome ko nije prisutan. To može biti i negativna priča, ali i pozitivna. "
Studija je otkrila da se kolege osećaju opuštenije kada razmenjuju pozitivne tračeve, ali samo oni koji veruju jedno drugom bi se osećali dobro deleći i negativne informacije.
Širenje negativnih tračeva o nekome podrazumeva i element rizika. Važno je da onaj koji ogovara može da veruje osobi kojoj poverava informacije da bi se zadržala diskrecija i da se priča ne bi dalje širila.
Ova najnovija studija pokazuje da kolege koje redovno tračaraju vremenom postaju prijatelji, ali oni koji previše pričaju nisu baš omiljeni. Takođe, oni koji su poveravali priče velikom broju osoba, označeni su kao neko ko nije vredan poverenja, pa su samim tim i manje popularni.
Kada su u pitanju šefovi, oni nepopularni su češće bili u negativnoj priči, ali oni dobri nisu češće bili spominjani u pozitivnom kontekstu.
Prethodna istraživanja kažu da je trač efikasan način da se izborite sa nevoljama u kancelariji, na primer loše ponašanje može da se reguliše boljim rasploženjem na radnom mestu.
Trač može da nas učini „gluvim“
Prisluškivanje može da nas lako zavede, ali mi i ne shvatamo koliko pažnje ono traži. Ranije studije pokazuju da su osobe koje su slušale dve žene kako pričaju toliko fascinirani da nisu primetili čoveka koji je uzvikivao: „Ja sam gorila“ u toku razgovora.
Više od tri trećine onih koji su prisluškivali dve žene nisu primetili muškarca koji je ponavljao svoj tekst svakih 19 sekundi. Istraživači kažu da je to bio primer kako intenzivni razgovori mogu da nas učine „gluvim“ za svet oko nas.
U čuvenoj studiji iz 1999. ispitanici koji su gledali košarkašku utakmicu nisu primetili čoveka koji je prolazio u kostimu gorile i udarao se po grudima, vidi se koliko fokus na jednu stvar može da nas ostavi „slepim“ za događaje koji nam se dešavaju ispred nosa. Ali ova londonska studija je prva koja je pokazala da i prisluškivanje ima sličan efekat.
Photo: Flickr
