Današnjica diktira ubrzan način života, a sve veći broj ljudi shvata značaj zdrave hrane. U stalnom raskoraku sa manjkom slobodnog vremena i zdravog načina života, pre svega zdrave ishrane, ljudi se sve više okreću sushiju, hrani izuzetne nutritivne vrednosti koja ne zahteva mnogo vremenskog ulaganja.
Osnovni sastojci za suši prirodno sadrže nizak nivo masti, a visok nivo proteina, minerala i omega-3 kiselina. Pored ribe i pirinča, morska nori alga koja se koristi za spremanje sušija riznica je omega-3 kiselina, vitamina, proteina, taurina, minerala i hlorofila.
Zbog svega navedenog, sushi je uvek blagotvoran obrok. Preporučuje se sportistima, u vreme dijete i posta, u lečenju, deci u razvoju, ali i ljudima koji ne pripadaju navedenim grupama.
Od riba, za pripremu sušija, na ovim prostorima, najčešće se koriste tuna i losos. Zbog oskudnog domaćeg tržišta i pomalo konzervativnih konzumenata, tuna i losos kod nas predstavljaju prvu asocijaciju na sushi. Širom sveta, a naročito u zemljama bogatim ribom, brancin i orada, sardine i zubatac su neke od alternativa kojima se sushi majstori sve češće okreću. Kod nas su škuša, brancin i orada gotovo zanemarene u sushi kulturi.
Takođe, čini se, da su ovdašnji sushi majstori, zbog oskudnog tržišta pribegavajući alternativama, otišli u neku sasvim drugu krajnost, gde se, u kombinacijama koriste razne varijante soseva na bazi majoneza, krem sirevi, a u ponudi se može naći i kajmak. Da bi krajnost bila još veća, kao glavni sastojci koriste se pršuta, kozji sir, guščija pašteta, pa čak i piletina ili biftek.
Čak će se i potpuni sushi početnik složiti da smo daleko od sushija, bar onog izvornog, za koji tvrdimo da je nutritivno bogat i poreklom ,,japanski”. Ne poričemo da, ove kombinacije, ukoliko se dobro izbalansiraju, mogu da budu vrlo ukusne, ali ne zaboravimo da to ipak… nije sushi.
Iz ekološke organizacije WWF sve češće upozoravaju da je populacija ovih dragocenih morskih grabljivaca pred istrebljenjem. Zbog prekomernog ribolova koji je doveo do opadanja populacije plavorepe tune, oglasila se i „Međunarodna komisija za očuvanje atlantskih tuna“ i uvela strogu politiku za lov atlantske tune.
Strah na globalnom nivou vezan za opstanak populacije tune pojavio se još 2007. godine, kada je Francuska objavila da je ulovila skoro 10.000 tona, što je gotovo duplo više nego što je dozvoljeno kvotama koje propisuje regulatorno telo Međunarodne komisije.
Zato je sushi majstori slažu da bi se trebalo fokusirati na alternativne ribe, zato što znamo da sushi i jeste kombinacija ribe i pirinča. A pošto da je tuna na popisu ugroženih vrsta, onda je jasno zašto bi trebalo birati pristupačnije vrste, čija nutritivna vrednost i ukus nisu ništa lošiji.
Takođe, imajući u vidu oskudicu na globalnom tržištu ne možemo a da se ne zapitamo, kakva je to tuna kojom domaće tržište raspolaže. Ako želimo da budemo kritični ne može se pobeći od pitanja čije je zapravo meso koje ovdašnji kuvari potpisuju kao ,,plavorepo” ili ,,žutorepo”.
Iako su najpoznatije vrste bele morske ribe na našim prostorima orada, kovač, brancin, oslić i škarpina, treba znati da je ponuda na tržištu nekih od ovih vrsta izuzetno slaba. Naračito ukoliko se radi o životinjama iz prirode a ne ribnjaka. Pa ipak, sushi majstori se slažu da bi trebalo usmeriti pažnu ljubitelja ka nekim od ovih vrsta, čiji se kvalitet može kontrolisati.
Pored ukusa, bela riba se ističe još i bogatom nutritivnom vrednošću. Sadrži vitaminin B, kalijum fosfor, magnezijum i selen. Bogata je omega-3 i omega-6 nezasićenih kiselina, i preporučuje se bar dva puta nedeljno na jelovniku.
Ljudi iz beogradskog Fine Sushi bara koji su nam pomogli u pisanju ovog teksta, rade na tome da priču o sushiju podignu na viši nivo, da pomognu ljudima da shvate suštinu ove istočnjačke kulture i da cene perfekciju njenog majstorstva.
Posebno ističemo što u Fine Sushi Baru možete probati sirove komade orade i brancina u rolnicama ili još bolje kao nigiri, kada ćete u celosti osetiti ukus i teksturu ribe.
