Ako mislimo da pametni ljudi mogu biti bolji lideri, u pravu smo, ali šta je značenje pameti? Skro čitav vek istraživanja inteligencije pokazuje da je ona samo umereno povezana sa vodećim, liderskim pozicijama i uspehom. Međutim, to nije u saglasnosti sa našim iskustvom, bar ne u potpunosti.
Dakle, inteligencija jeste važna, ali koja vrsta?
Nekoliko decenija unazad se više i češće vrše istraživanja emocionalne inteligencije kao sposobnosti da komuniciramo sa drugima na emocionalnom nivou, da koristimo emocije u donošenju odluka, da ih procesuiramo itd. Ona je donekle povezana sa vođstvom. Lideri umeju da komuniciraju na tom nivou koristeći ovu inteligenciju, pogotovo harizmatičn vođe koje se njom najviše i služe, ali ipak, ona nije dovoljna za dobro vođenje. Postoji još jedna vrsta – socijalna inteligencija, potrebna za održavanje ovakvih pozicija i održavanje kvalitetne komunikacije sa drugima u svojoj mreži odnosa.
Socijalna inteligencija je sposobnost da se razumeju socijalne situacije, da se igraju socijalne uloge i da se utiče na druge. Omogućava uvid u percepciju drugih i razumevanje apstraktnih društvenih normi i neformalnih pravila koja imaju veliku ulogu u društvenim odnosima. To je nešto kao svakodnevna, upotrebna inteligencija. Nova istraživanja pokazuju da je upravo ova vrsta inteligencije najvažnija za vođe, iako sve tri vrste – verbalna, emocionalna i socijalna mogu biti prednosti.
Ako želite da budete lideri, evo dobrih vesti – socijalna i emocionalna inteligencija se uče i predstavljaju interpersonalne veštine i što ih više razvijamo, prilike su bolje da uspemo kao vođe i da razvijemo ostatak inteligencija koje nam možda nedostaju.
Ovo možda može biti primenjivo na neke lidere van Srbije, ali naši političari ne znaju ni bonton, a kamoli da prepoznaju percepciju svojih "podanika". Tako da smo ipak daleko liderstva u pravom smislu. Bar nam se tako čini…
