Nova godina nam stiže! I neizbežno, dovodi i novu nadu za ljubav. Nadu za bolju i srećniju godinu za svakog od nas i za one koje volimo. Naravno, u izvesnoj meri, takva višegodišnja nada trijumfuje nad iskustvom. Iskustvo kaže da će sledeća godina biti mnogo bolja od one prethodne, miks dobrog i lošeg, miks pobeda i poraza. A opet se nadamo istom: da ćemo živeti srećno do kraja života, nakon svega.
Naša kultura koja održava običaj uzvišene nade, teži oštrom tretiranju tako naivnih sanajarenja, govoreći nam u filmovima i muzici, na televiziji i radiju, u knjigama i šalama, da to postoji samo u bajkama. Nada je izgrađena na našim najintimnijim i fundamentalnim vezama. Na ljubavi.
Zaljubljujemo se baš kao i junaci u bajkama – stvarno, ludo i duboko. Osećamo vrtoglavicu i menjamo pravce u svom životu. Ali zaljubljujemo se ne samo otkrivajući svaku divnu stvar u našem partneru, već je svaka sveža i pruža nam otkrovenje. Zaljubljujemo se jer naš partner otkriva divne stvari o nama. Mi smo, nažalost, svi egoistična bića. Dakle, to je jedno opojno piće, koje mi ispijamo duboko, mi, najskromniji likovi bajke pijemo isto alkoholno piće. Možda je to simbol proglašenja takve sreće „do kraja života“ koju prati reč: „kraj“.
Ali to nije kraj i princ, bez obzira koliko je galantan, nekada završiti u krevetu sa maramicama i će se naći u nekoj neprijatnoj situaciji. Princeza će, bez obzira na to koliko je galantna i divna, sigurno imati glavobolje ili stomačne grčeve. Sigurno će imati dane kada neće želeti da ima ništa sa svojim princom i verovatno će zahtevati od njega da drži ruke k sebi. Čak i bajke same priznaju da na vrhuncu savršenog blaženstvapriča mora da se završi. Čak i izmišljeni likovi imaju mnoge nesavršene osobine, i više nego mi ostali. To nas od bajki dovodi do knjigovotstva koje svi radimo. Za ljubav i sreću svi imamo šansu, u zavisnosti od toga koliko računamo na njih.
Kada jednom vidimo u očima našeg partnera sliku onoga što bi želeli da budemo počinjemo da težimo ka tome – i tako neko vreme održavamo mit. Neizbežno, naša snaga opada, naša pažnja odluta a život se dešava. I mi ne uspevamo, na neki mali način, da budemo ono što smo sanjali da ćemo biti. Mi i drugi ćemo uporno padati na ovom ispitu, a opet ćemo gledati u očima naše voljene osobe gde smo to stigli. A ona ili on će odlučiti. Oni će nas podsećati šta delimo jedno sa drugim i daće nam ruku da se popnemo na pijedestal na koji nas je u početku stavljala. A posle ćemo nastaviti ples više nego svesno, znajući da je presto nešto što se lako drma. Ali to će biti zajedničko drmusanje. Ili će on ili ona pokazati gde smo sleteli i ostaviti nas tamo. Malo niže svaki put. Ili će prihvatiti to ili će zazirati zaboravivši na na našu divnu prirodu.
I ako sebe vidimo manje vrednim u očima onih koji su nas dizali u nebesa, onda mi vredimo manje i sebi i drugima. i manje smo skloni da probamo i više skloni da rpoadnemo. Tako to ide. I među ljubavnicima i među prijateljima i među narodima. Tako je u čitavom svetu, a nadamo se da će sve krenuti iz početka kada dođe nova godina.
„Srećno do kraja života nije nemoguće, štaviše, lako je. Ali je često, suviše često nedovršeno, ostavljeno jer smo mi izabrali da pustimo. Nismo održali sjaj u očima, nismo veličali voljenu osobu. Poruka je da se setite toga. Da ono što izgleda kao da se dešava samo u bajkama postoji i kod nas u stvarnom svetu, na kraju krajeva: pa mi smo ih izmislili. Dakle, poželite sebi srećnu novu godinu i sa njom „Srećno do kraja života.“
Photo: Flickr
