Kada ste bili dete, majka je često imala magičan lek za svaku situaciju. Pali ste na ispitu? Nema problema. Imate slomljeno srce? Olakšanje je na dohvat ruke. Šta je magični lek? Topla kupka i potom krevet.
Ništa nije lepše od 10 sati neprekidnog sna. Neki mogu i više, a to je pravi blagoslov. Oni veruju da spavanje ima magičnu moć – da vas transformiše u najbolju verziju sebe. Drugi pak nemaju vemena za to, ili ne žele da traće vreme pa razmišljaju, “Naspavaću se kad umrem”. Izgleda da živimo u društvu u kome je san nešto što se samo uklapa u pauze između drugih obaveza. Očekuje se da budemo uključeni 24 sata dnevno, spavajući sa telefonom ispod jastuka, proveravajući mejlove posle ponoći. Niko više ne spava. Nedostatak sna postao je simbol snage i test izdržljivosti.
Naučnici se slažu u jednom: daleko od toga da je san gubljenje vremena: dovoljno sna je ključno za uspeh, zdravlje i sreću – čak i za vašu liniju i veze. Sve je počelo sa Arijanom Hafington, čuvenom novinarkom i osnovačem Huffington Posta. Ona je postala pravi glasnik o potrebi za snom, nakon kolapsa i iscprljenosti koja je rezultirala slomljenom jagodicom. Zbog pritiska modernog života, žene su suviše iscrpljene i ne mogu da pravilno funkcionišu.
Savet koja bi sama sebi dala je vrlo jednostavan: ‘Naspavajte se dovoljno i budite produktivniji, efikasniji i više ćete uživati u životu.’ Hafingtonova je toliko ubeđena da će spavanje poboljšati njen san da je započela kampanju u kojoj promoviše spavanje kao put do vrha pa je stavula i krevete u svoje kancelarije da bi radnici dremali. Nova knjiga, “Dreamland – Adventures In The Strange Science of Sleep”, Dejvida Rendala može biti prava stvar. Počeo je da istražuje san nakon što je patio od nesanice. Svi živimo u vreme kada je san lepši nego ikad,a sve nam više izmiče. “Uhvatili smo sebe u zamku misleći da je spavanje traćenje vremena.
Ipak, istraživanja kažu da je upravo suprotno. Spavanje nije znak lenjosti, san pomaže našem telu i umu da se podignu na najviši mogući nivo. Hronični nedostatak sna je povezan sa velikim brojem gojaznih i dijabetesom. Potreban nam je sat sna za svaka dva sata koja provedemo budni, što znači da 6 sati sna manje može da ošteti naše mentalno i fizičko zdravlje. Kada spavamo, mozak ulazi u proces ključan za učenje, memoriju i delovanje. Čak i kratka dremka dovodi funkcije mozga do višeg nivoa, omogućujući nam stvaranje novih ideja, brže preppoznavanje šema i pamćenje tačnih informacija.
Depresija je 40 puta veća kod pacijenata koji pate od nesanice, a na univerzitetu u Mičigenu su otkrili da dodatni sat spavanja utiče više na našu sreću od povišice. Sa druge strane, naučnici sa univerziteta u Pitsburgu kažu da dobar san može da bude ključ za srećan brak! Volonteri su nosili monitor za praćenje sna i ocenjivali odnos sa partnerom kao negativan ili pozitivan. Što je žena više spavala, veza je bila pozitivnija.
Spavanje čak pomaže i da izgubite kilograme. Teorija kaže da, kada smo umorni, jedemo više zaslađene hrane – da bismo dobili energiju. Nedostatak sna može takođe da utiče na metabolizam, snižavajući nivo sagorevanja kalorija.
Istraživači na univerzitetu u Varviku otkrili su da odrasli koji spavaju manje od sedam sati dnevno imaju dva puta više šansi da postanu gojazni! Glumica Penelope Kruz kaže da prosečno spava 14 sati. “Kada ne spavam dovoljno poludim poput bebe. Moj rekord je 17 sati sna, “kaže ona. Dakle, dobar san može da vas unapredi, spasi vam brak, održava liniju i pomogne da izgledate kao Penelope Kruz. Donekle. Ali ipak su njegove dobrobiti neprocenjive.
Photo: Flickr
