Mnogi od nas se “izgube” u živim sećanjima – a sada su naučnici dokazali da su ona bukvalno ista kao i realan događaj! Skeniranje mozga pokazuje da se, dok se sećamo nečeg, aktiviraju ista “kola” kao i tokom originalnog iskustva.
U istraživanju koje je naiscrpnije do sada korišćeni su snimci magnetne rezonance (MRI) koji pokazuju koliko je slično “oživljavanje” sećanja u umu u odnosu na sam događaj. Čak 91 % nerava u mozgu se aktivira na isti način!
“Kada mentalno repriziramo epizodu koju smo doživeli, to izgleda kao da smo seli u vremensku mašinu i ponovo oživeli taj trenutak,” tvrdi dr. Bred Buhsbaum, vodeći istraživač.
Studija potvrđuje da kompleksna, multifunkcionalna memorija ponavlja čitavu šemu aktivnosti mozga koja se dešavala i tokom inicijalne perpcepcije iskustva. Ovo objašnjava zašto sećanja mogu da izgledaju tako stvarno.
Dobrovoljci u eksperimetnu su gledali snimke sa You Tube-a i pokušavali da se sete filma dok su nosili MRI slušalice. Istraživaču su otkrili da sećanja i stvarna iskustva imaju ogromne sličnosti na neuro-nivou, iako nisu perfektno preslikana u pikselima.
Dve kognitivne operacije ne funkcionišu potpuno isto u mozgu i zato, čak i najživlja sećanja ne mogu da nas zavaraju da se zapravo to stvarno dešava.
Grupa od 20 zdravih odraslih osoba (od 18 do 36 godina) je skenirana dok su gledali 12 video klipova od kojih je svaki trajao 9 sekundi. Snimci su bili najrazličitijeg sadržaja – muzički, emotivni, sa životinjama i pejzažima. Učesnike su zamolili da pažljivo prate svaki snimak (svaki je ponavljan 27 puta) i obavestili ih da će ih testirati o saržaju snimaka.
Podskup od 9 učesnika iz originalne grupe je potom izabran da završi intenzivan trening tokom nekoliko nedelja, a to je bilo ponovno i ponovno mentalno prisećanje na snimke koje su gledali u prvoj sesiji. Nakon treninga, ova grupa je ponovo skenirana, dok su se prisećali svakog snimka.
Tim doktora Buhsbauma je našao ‘čist dokaz’ da se ista šema u mozgu aktivira tokom oživljavanja sećanja i to sa čak 91 %! Takozvane “glavne tačke” ili najveća sličnost se javljaju u cerebralnom korteksu – oblasti koja ima ključnu ulogu za memoriju, pažnju, percepciju, mišljenje, jezik i svesnost.
Photo: Flickr
