Pretpostavite da se nalazite na nadvožnjaku iznad pruge, a voz ispod vas juri velikom brzinom, pravo na pet ljudi koji ništa ne sluteći rade na šinama. Na mostu s vama stoji neki debeljko i ako ga gurnete, njegov pad će zaustaviti voz, i spasićete pet radnika. Da li biste ga gurnuli?
Zajedničko istraživanje koje su sproveli Univerzitet Čikaga i Univerzitet Barselone pokazalo je da odgovar u velikoj meri zavisi od toga – na kom jezikuje pitanje postavljeno!
Bilo da im je maternji jezik engleski ili španski, ispitanici su više nego dvaput češće (44 odsto) odgovarali potvrdno ako im je pitanje postavljeno na stranom nego na matrenjem (18 odsto) jeziku.
Naučnici su na osnosvu toga zaključili da nam kršenje moralnih normi, kao što je ubistvo nedužnog debeljka, mnogo lakše pada ako o tome razmišljamo na jeziku koji smo naučili kasnije tokom života, jer on u nama budi manje emocija, te smo skloniji da o problemu razmišljamo i odluke donosimo pragmatično.
Imigranti bi bili racionalniji porotnici, jer odlučuju na jeziku koji budi manje emocija
Ovo otkriće i njegovi zaključci nisu ni malo nevažni u današnjem, globalizovanom svetu, u kome mnogi ljudi razmišljaju, odlučuju i donose moralne sudove ne samo na maternjem, već česti i češće na stranim jezicima.
Tako bi, recimo, tvrde naučnici, imigranti trebalo da su bolji porotnici na sudu, jer su u stanju da dokaze procene realno, bez uplitanja emocija, dok bi naprotiv, u situacijama kada su emocije poželjne, bilo od ključnog značaja da se ljudima obraća i sa njima razgovara na maternjem jeziku.
