Da, da smor je ali donosi dodatne pare a kome nisu potrebne u ovoj krizi, reći ćete. Ipak, pročitajte do kakvih su zaključaka došli stručnjaci na osnovu najnovijih istraživanja.
Istraživači tvrde da prekovremeni rad izaziva srčane i moždane udare.
Istraživanje je radio Institut za zaštitu zdravlja Finske. Ustanovljeno je da su ljudi čiji su radni dani bili duži od 40 sati, odnosno osam sati dnevno, do 80 posto bili izloženiji nekoj bolesti srca.
Vođa istraživanja Marianna Virtanen kazala je kako se ti efekti mogu pripisati i produženoj izloženosti stresu. Ostali uzroci, odnosno okidači mogu biti loše prehrambene navike i nedostatak vežbanja zbog ograničenog slobodnog vremena.
Prekovremeni rad može biti i uzrok demencije kasnije u životu. Sredovečni radnici koji su nedeljno imali 55 ili više ostvarenih radnih sati imali su lošiju funkciju mozga, ostvarivali su niže rezultate na testovima inteligencije, a pogoršanje se osetilo i u kratkoročnom pamćenju i igri memorisanja reči.
Istraživanje je pokazalo da se najviše radi u Evropi gde zaposlena odrasla osoba nedeljno u proseku ostvari 42.7 radnih sati. U Nemačkoj je u proseku zabeležena brojka od 42 radna sata, dok Danci u proseku rade 39.1 sat nedeljno.
