Letnji odmor trebalo bi da je vreme relaksacije i prilika da se rasteretimo od svih briga. Ali za mnoge ljude situacija je upravo suprotna.
Čak 23 odsto ljudi vraća se sa odmora pod većim stresom nego kad su krenuli, a četvrtini njih (26 odsto) potrebno je još dva do tri dana za adaptaciju nakon povratka.
Rezultati ankete pokazali su da je jedan od najvećih uzroka stresa preterano trošenje novca tokom odmora.
Na listi sledi propuštanje avionskog leta, zadržavanje na putu, zaboravljanje neke važne stvari i briga da li će osiguranje uspeti da pokrije nezgodu na putovanju.
“Stres koji se javlja tokom odmora najčešće izazivaju nerealna očekivanja da će odmor biti potpuno bezbrižan”, navodi neuropsiholog Dejvid Luis.
Putovanja se načešće planiraju mesecima, a par dana pred odmor hvata nas neka vrsta euforije, dok na radnom mestu maštamo o tome kako ćemo uskoro uživati.
Ali brige neće nestati samo zato što ležite na suncu, ističe Luis. Štaviše, kada um slobodno luta i nema uobičajevnih dnevnih aktivnosti koje ga okupiraju, veća je šansa da će ga opsednuti neke druge zanimacije, poput brige o novcu.
Ovo dodatno pogoršava činjenica da se sa odmora najčešće vraćamo praznih džepova, a mnogi potroše i znatno više nego što su planirali, pa ‘krpe krajeve’ do početka narednog meseca.
“Zato bi najbolje bilo da se na odmoru bavite različitim aktivnostima, iskoristite priliku da naučite nekoliko fraza iz lokalnog jezika, istražite kulturu mesta koje posećujete i slično. Takođe, najbolje bi bilo da se sa odmora vratite nekoliko dana pre polaska na posao kako biste imali vremena da se priviknete na činjenicu da se opet nalazite kod kuće i da su obaveze opet pred vama”, savetuje Luis.
