((N(d)μ(d)-40)(r))/(σ(b)((C(d)-μ(d) )N(d)-41/40 c) ) (41c.a)/〖40〗^2
Izgleda kao matematički kod koji sadrži tajnu samog života, nalik na nešto iz filma Blistavi um.
Ali ova naizgled nerešiva mešavina slova i brojeva može da bude formula za nešto za čime svi tragamo – savršen odmor.
Istraživanje koje je vodio Holiday Inn je pokazalo da se idealan odmor sastoji od kombinacije više faktora: određene količine vremena, cene odmora i uloge pojava kao što su dosada, relaksacija i nervoza.
Formulu je osmislio Dr Dejvid Luis, psiholog sa Univerziteta u Saseksu, a u istraživanju je učestovalo 1000 odraslih osoba.
Formula kaže da odmor koji omogućava maksimalnu opuštenost sa minimumom briga jeste trodnevni odmor na mestu koje nije udaljeno više od 4 sata od doma.
“Istraživanja pokazuju da mnogi smatraju da je odmor na dalekim destinacijama stresan i da će se vratiti iscrpljeniji nego odmorni i ponosni,“ kaže Dr Luis.
U Britaniji mnogi radije uzimaju više produženih vikenda za odmor.
Formula:
N(d) – broj mogućih odmora dužine ‘d’ koji može da se uzme godišnje, C (d) cena odmora koja zavisi od broja dana.
a (d) se odnosi na nivo napetosti koje putnik može da oseti u vezi sa određenim odmorom – vreme koje uzia sa posla i zadatke koje mora da obavi za pripremu, a ‘d’ je trajanje puta.
r(d) se odnosi na nivo opuštenosti koji će putnik postići tokom odmora, u odnosu na njegovo trajanje.
Uobičajena kriza koja se javlja nakom godišnjeg odmora može da izazove čak više stresa kod osoba koje na radnom mestu čeka zaostali posao koji zahteva njihovu hitnu pažnju.
Odmor treba da napuni naše baterije i pomogne nam da se vratimo sveži i puni energije.
Ali preveliki zamor koji možete sebi napraviti na odmoru – od previše sunca do preterivanja sa hranom i pićem, naročito ako odmor duže traje, uvećava rizik po zdravlje.
