U dvadesetom veku svaka sledeća generacija odrastala je u ljude inteligentnije od svojih roditelja. E pa to više nije tako.
Na standardnim testovima inteligencije, koje su deca polagala u većini zemalja razvijenog sveta, prosek bi se svakih nekoliko godina pomerao naviše, tako da je ono što je bio prosečan IQ 1950. godine daleko ispod proseka izmerenog 1980. godine.
Kako prenosi zagrebački Jutarnji list, taj tzv. Flinov efekat važio je tokom većeg dela 20. veka, ali sve više podataka ukazuje na zabrinjavajući kraj ovog trenda i preokret u drugom smeru, a kolektivni koeficijent inteligencije, čini se, počeo je da opada širom sveta.
Od početka devedesetih godina prošlog veka do danas koeficijent inteligencije počeo je da opada širom razvijenog sveta.
Ovaj trend prvi su primetili norveški naučnici koji su proučavali rezultate testova inteligencije vojnih regruta između 1950. i 2002. godine.
Podaci iz prošlog veka većinom su bili u skladu s Flinovim efektom, ali sredinom devedesetih on je nestao i koeficijent inteligencije počeo je da opada.
Usledile su zabrinjavajuće potvrde novog trenda, dobijene iz podataka o inteligenciji danskih regruta, potom podaci iz Ujedinjenog Kraljevstva koje je prikupio sam Flin.
Prema studiji iz 2009. godine, prosečan koeficijent inteligencije 14-godišnjih Britanaca pao je za oko dva boda između 1980. i 2008. godine.
Zašto vek u kome živimo nije vek majstora svih zanata?Zašto vek u kome živimo nije vek majstora svih zanata? : Ukoliko bi Tomas Jang u današnje vreme otišao na intervju za posao, većina poslodavaca bi mu se verovatno ljubazno zahvalila na interesovanju, ali zaposlenje bi teško dobio. Gde su polimati danas?
Jednako važni za razvoj inteligencije su spoljni faktori – okruženje u kojem odrastamo, ishrana, to koliko smo često bolesni, podsticajna i stimulativna okolina, i brojni drugi faktori. Inteligencija može da se uporedi s visinom.
Tokom prošlog veka generacije su takođe rasle u sve više i više, dok je prosečna visina rasla.
Iako se geni za visinu nisu menjali, kao ni za inteligenciju, deca su odrastala u sve zdravijem okruženju, sa sve manje zaraznih bolesti, sve boljom ishranom i sve boljim obrazovanjem.
Promene u društvu dovele su do drugačijeg ispoljavanja gena, zbog kojih smo postajali sve viši i inteligentniji.
Kontroverzni naučnik Ričard Lin veliki je zagovornik disgenike, pojma obrnutog od eugenike.
Prema njegovom mišljenju, do pada u koeficijentu inteligencije dolazi zato što ljudi s nižim koeficijentom inteligencije u modernom društvu imaju više dece.
Lin za pad inteligencije okrivljuje i imigrante iz zemalja u kojima je prosečan koeficijent inteligencije niži nego u zemljama u kojima je opažen pad, poput Britanije, Norveške i Danske, ali najnovija norveška studija opovrgla je njegove tvrdnje ukazujući na vrlo uverljive argumente da su i Flinov efekat i njegov preokret uslovljeni faktorima životne sredine.
Norveški naučnici Bernt Bratsberg i Ole Rogeberg proučavali su razvoj koeficijenta inteligencije i u pojedinim porodicama – između braće i sestara koji pripadaju različitim generacijama, i otkrili da promena Flinovog efekta pogađa i porodice, a ne samo prosek cele populacije.
Primera radi, brat i sestra rođeni posle 1990. godine, između kojih je deset godina razlike, imaće u proseku između pola i dva boda razlike u koeficijentu inteligencije, pri čemu mlađi brat ili sestra ima manji IQ.
Norveški naučnici proučili su i eliminisali sve druge mogućnosti, poput većeg broja dece rođene u porodicama čiji roditelji imaju prosečan ili niži IQ, ili uticaja migracija, za koji su zaključili da je zanemarljiv.
Inteligencija mlađih generacija pada oko dva boda svakih deset godina, i nisu krivi ni disgenika, ni migranti, već se taj pad primećuje u svakoj prosečnoj porodici.
Jedino preostalo objašnjenje jeste da postoji nešto u sredini u modernom društvu što decu sputava u razvoju.
Flin pretpostavlja, iako za to još nema nikakvih konkretnih dokaza, da je kultura mladih stagnirala ili da je doslovno zaglupela.
Izražava i zabrinutost da se kultura mladih danas fokusira primarno na mobilne telefone, računare i video-igre umesto na čitanje i međusobne razgovore.
Svetska zdravstvena organizacija ima još jedno jednostavnije objašnjenje – porast zagađenja vazduha.
Zagađenje vazduha je danas globalno, a procenjuje se da porast mikročestica u vazduhu utiče na zdravlje čak 90 odsto svetske populacije.
Globalno zagađenje moglo bi da bude odgovorno za usporavanje i zaustavljanje razvoja mladih.
Izvor: jutarnji, tanjug, Politika, nationalgeographic
