Muškarci se možda bolje snalaze u prostoru, ali žene bolje pamte detalje: muški i ženski mozak definitivno rade drugačije, a nauka polako napreduje u otkrivanju korena razlike među polovima.
"Nadigravanje" među polovima traje otkako je sveta i veka, i malo je verovatno da će se ikada završiti, ali sada nauka ima bar deo odgovora ne neke nedoumice u vezi sa suštinskim razlikama između muškaraca i žena na organskom, ali i mentalnom planu.
Na Godišnjoj konferenciji Britanskog udruženja psihologa koja je održana prošlog meseca, jedna od tema bile su i razlike u kognitivnim sposobnostima u zavisnosti od pola.
Recimo, ranije studije su pokazale da muškarci bolje "osećaju" prostor, dok žene "vode" u kategorijama verbalnih sposobnosti i pamćenja. Ove razlike uočavaju se u studijama sprovedenim širom sveta, tako da se mogu uopštiti nezavisno od kulture i nacije o kojoj je reč, što ukazuje na njihovo biološko poreklo.
Ideja o tome da je mozak muškaraca i žena gotovo identičan, i da se razlike mogu pripisati samo kulturnim uticajima bila je popularna u nauci ’80. godina prošlog veka, ali nova saznanja je ne potvrđuju.
"Dečaci i devojčice vaspitavaju se različito, ali udeo bioloških faktora veći je nego što se ranije mislilo", kaže dr Dijana Halpern, profesor psihologije na Klarmont Mekena koledžu u Kaliforniji, piše Mondo.
Veruje se da su neke od ključnih razlika između polova biološki uslovljene, sposobnost muškaraca da "trodimenzionalno" razmišljaju na primer, što doprinosi boljoj orijentaciji u prostoru. Ovo je, recimo, potvrđeno čak i rezultatima studija koje su se bavile ponašanjem tromesečnih beba.
Žene, sa druge strane, bolje pamte gde se nešto nalazi, i u prostoru se bolje snalaze uz pomoć određenih orijentira kao što su zgrade, ili neki upadljiv deo reljefa, nego samo zahvaljujući svom osećaju za pravac i smer u kojem bi trebalo da se kreću.
Dakle, ako treba da stignu od tačke A do tačke B, muškarci će se pre svega voditi osećajem, a žene orijentirima na koje usput nailaze.
Ipak, neke razlike među polovima deo su stereotipne prestave o muškarcima i ženama. Recimo ideja o tome da muškarcima bolje ide matematika a ženama pisanje i čitanje posledica je kulturoloških uticaja, i u rodno relativno ravnopravnim društvima ova razlika između polova nestaje, prenosi "Dejli mejl".
