Prošlo je već 24 časa od kako nemam TV i već se osećam nekako nelagodno, uznemireno, kao da imam kamenčinu u cipeli koje nikako da se rešim. Iako prokletinju (mislim na TV) ponekad uključim i ostavim na nekom kanalu koji ni ne pratim, ali mi čangrljanje u pozadini daje osećanje sigurnosti, potpunosti.
Hvala Bogu, moj mobilni telefon i internet rade. To je posebna priča: Ne mogu da zamislim da provedem dan bez interneta. Ako nisam pri kućnom računaru, proveravam "Facebook" i elektronsku poštu preko mobilnog uređaja. Da ne nabrajam sve situacije, ali, recimo da sam usred razgovora za posao ispod stola držala mobilni telefon u ruci i pratila e-mailove koji su stizali, ili ležim na predivnoj plaži, vreme je savršeno, more mirno i čisto kao iz snova – ipak, đavo mi ne da mira moram da čekiram šta se dešava na netu – kao da će bez mene svemirske sile usisati sve podatke sa neta i ja ću propustiti taj trenutak.
Za razgovore koristim isključivo mobilni telefon – da je moj mobilni automobil po broju sati korišćenja odavno bi bio na otpadu.
Upozorenja lekara da sedenje ispred kompjutera ili televizora šteti vidu, radu srca, prouzrokuje insomniju, ili da upotreba mobilnog telefona može da izazove rak, na mene deluju kao i na kompulsivnog kockara, svesna sam rizika, ali potreban mi je taj `fiks`.
Podrazumeva se i žudnja za uvek novijim, boljim, lepšim aparatom.
Iako se u naučnom svetu još uvek (!) vodi debata da li se ova vrsta ovisnosti ili poremećaja, kako to neki nazivaju, treba da uvrsti u zvanične dijagnoze, neosporno je da veliki broj ljudi širom sveta prekomerno koristi nove tehnologije u svakodnevnom životu. Prema tome su neki psiholozi napravili i podkategorije (zavisnost od igrica, društvenih mreža, pornografije etc.). S druge strane postoje mišljenja da opsesija novim tehnologijama nije poremećaj sam po sebi, već ukazuje na druge postojeće mentalne poremećaje i preporučuju se korektivne strategije kao što su odlazak u savetovališta ili kognitivno-bihevioralna terapija.
Ipak, neosporno je da živimo u svetu u kojem su nove tehnologije pod jedan dostupne, pod dva neophodne – savremeno tržište zahteva brze reakcije tako da poslovna komunikacija se odvija upravo ovim putem, pod tri zabavne – tako je lako biti u konstantnom kontaktu sa prijateljima bez obzira gde se nalaze; četiri: korisne – zamislite da ste daleko od najbližeg fiksnog telefona ili medicinske ustanove i vidite saobraćajnu nesreću, mobilnim telefonom možete pozvati 94 i u najkraćem roku povređenima obezbediti pomoć; pet – podstiču našu kreativnost: u svakom trenutku možete pratiti šta je novo u bioskopima, prodavnicama knjiga, umetničkim galerijama u svim delovima sveta i na osnovu toga stvarati svoja dela.
Nove tehnologije (i ne tako nove kao u slučaju mog problema sa TV-om koji ne radi) svuda su oko nas – mi pripadamo generaciji koja je odrasla uz njih i shvatamo ih i kao neophodnost i kao deo naše svakodnevice. A ako nešto što je svaki dan uz vas i prihvatate ga kao normalu jednoga dana nestane iz vašeg života naravno da će vas to malo izbaciti iz koloseka. Bar tako ja shvatam.
Ipak, da se ne biste osećali mnogo loše kada se nešto desi vašem kompjuteru ili mobilnom možda neće škoditi da probate sa umerenim pristupom korišćenju – evo par saveta koje sam našla na netu a koji možda pomognu:
* Probajte periode kratke nedostupnosti (isključite sve uređaje na par sati svakoga dana)
* Provedite jedan dan u nedelji bez ikakvih uređaja – mobilnog, lap topa…
* Tokom radne nedelje napravite raspored pregledavanja e-mailova – npr. čekirajte ih na svaka dva sata, i napravite “autoresponder” da svima koji su vam poslali e-mail između intervala proveravanja kaže da vas mogu dobiti na mobilni telefon
* Isključite RSS, ili ako volite igrice tipa “Farmville” napravite raspored kada ćete “obrađivati svoju njivu” i koliko ćete vremena provesti u ovoj aktivnosti
* Nađite nekoga da vas podrži u periodu privikavanja
