Većina ljudi često govori male bele laži. Kako bi olakšali neke situacije sebi ili drugima.
Ali ni to nije baš dobro.
Sitne laži osobu mogu vrlo lako da pretvore u kompulsivnog lažova
“Njihove priče su iste. Uglavnom bi počinjali sitnim lažima koje bi se vremenom razvijale i postajale kompleksnije. Oni i ne budu svesni momenta kada već izgovaraju toliko laži da se to graniči sa prekršajem ili krivičnim delom”, kaže Tali Sharot, profesorka kognitivne neuronauke na Univerzitetu College u Londonu.
Iako mnogi ljudi svakodnevno lažu kako bi opravdali svoju zaboravnost ili kako bi se njihovi prijatelji osećali bolje, mnogi ljudi lažu u većim količinama i zbog potpuno pogrešnih razloga.
Naučnici kažu da se čestim, bezazlenim laganjem jednostavno stvara sklonost ka laganju koje brzo eskalira.
U suštini, ljudi lažu najviše kada je u pitanju situacija koja im ne odgovara. Kako bi se izvukli iz nevolje i kako bi izvukli ličnu korist.
