Svako kome je ikad bilo slomljeno srce složiće se sa onom starom izrekom „ljubav boli“. Čak i ako vam prva ljubav ne slomije srce, nervoza oko onog „da li i on/ona mene voli“ u ranim fazama svake veze može da bude duboko uznemirujuća.
Sada nova istraživanja potvrđuju ova shvatanja, a otkriveno je da „ljubavni hormon“ koji izaziva romantična osećanja koja vas vezuju za partnera, takođe povećavaju nivo straha i nervoze. Oksitocin, popularan pod nazivom „ljubavni hormon“ je najodgovoriniji za osećanje „povezanosti“ među drugim ljudima, kao i za onaj osećaj „dobro mi je u sopstvenoij koži“. To je hemijski razlog zbog koga koji stoji iza osećanja društvene povezanosti – i na posletku, ljubavi.
Bilo kako bilo, ova studija objavljena u časopisu Nature Neuroscience je pokazala da je hormon sreće takođe odgovoran za neke od naših najdugotrajnijih patnji. Jedna od njgeovih funkcija je da ojača socijalnu memoriju u specifičnom delu mozga, i ako je iskustvo bolno ili tužno, Oksitocin će aktivirati deo mozga koji intenzivira memoriju.
Tako da, isti hormon koji donosi radost ljubavi, stoji iza bolne greške koju smo napravili u društvenim odnosima, a patnja ne bledi godinama. Oksitocin takođe povećava našu podložnost strahu i anksioznosto kada smo u stresnim situacijama, i može da poveća nervozu i strah u reakcijama na buduće stresove.
Tako da, izgleda, da kao ljubav, oksitocin može da nam donese ekstremnu radost, kao i ekstremnu patnju u emocijama, i dok je zaslužan za najbolji deo u vezi, stoji i iza onih bolnih osećanja tuge i slomljenog srca.
„Ako razumemo dvostruku ulogu sistema oksitocina u povećavanju i smanjivanju anksioznosti, i u zavisnosti od društvenog konteksta mi možemo da optimizujemo tretmane oskitocinom da poboljšamo dobrobit umesto da imamo negativne reakcije“, kaže vodeći autor studije, Jelena Radulović.
Photo: Flickr/Grim Santo
