Istraživanje je sprovedeno kod učesnika od 18 do 71 godina,a grupa je nasumično podeljena na dva dela. Polovini ispitanika je rečeno da ne govori nikakve laži.
A drugoj polovini, kontrolnoj, nisu date nikakve posebne instrukcije. Obe grupe su jednom nedeljno dolazile u laboratoriju na testitiranje poligrafom da bi se videlo koliko su lagali te nedelje i odgovarali na pitanja o zdravlju i stanju u vezama.
Učesnici su namerno drastično smanjili svakodnevne laži i to je direktno uticalo na poboljšanje njihovog zdravstvenog stanja.
Istraživači su otkrili da grupa koja ne laže, ne samo da je imala manje napeta osećanja i vrlo malo melanholije, već su imali i manje zdravstvenih problema, kao što je bol u grlu i glavobolje.
Iako kontrolna grupa nije imala posebne instrukcije o prestanku laganja, takođe je govorila manje laži što se odrazilo na smanjenje mentalnih i fizičkih tegoba.
Studija je pokazala da laganje takođe utiče na međuljudske odnose učesnika. Članovi grupe koja nije lagala su poboljšali svoje veze i društvene odnose, a bolji odnosi znače i bolje zdravlje.
Statističke analize pokazale su da ovo poboljšanje u vezama i zdravlju ima direktne veze sa manjim brojem laži.
Učesnici su na kraju eksperimenta shvatili da nelaganje nije tako teško kao što su mislili. Razmislite o tome sledeći put kada budete hteli da slažete partnera čak iako je to bela laž.
Photo: Flickr
