Samo nekoliko stvari u životu je traumatično kao prekid dugogodišnje veze ili braka. Ali i pored toga, većina ljudi to uspe da preboli i nastavi normalan život pre ili posle.
Drugi ipak nisu tako srećni, pa postoje i slučajevi onih koji život provedu u oplakivanju bivše ljubavi ne pružajući sami sebi priliku za novu sreću.
Zašto je to tako pa neke ljude i dalje progone duhovi njihove ljubavne prošlosti?
U novom istraživanju stručnjaci su otkrili kako to odbijanje tera neke ljude da se promene, a samim time i svoja budućnost kao i romantične izglede. Analizom odgovora na pitanje koje su lekcije naučili iz prošlih veza, otkrili su kako neki od njih misle da je odbijanje rezultat negativne istine o njima samima, percepcije njihove ličnosti koja je loša, što će im u budućnosti sabotirati svaku vezu. Neki od njih su shvatili da su delovali previše “očajnički”, drugi da su “preosetljivi”, treći pak “loši u komunikaciji”.
Dodatne studije su istražile posledice verovanja da je prekid veze izazvan njihovom velikom manom, a povezujući to ljubavno odbijanje sa svojom ličnošću bilo im je teško da zaborave prošlost i krenu dalje.
Ljudi koji sumnjaju u to da su dobar romantični “ulov”, odnosno imaju komplekse vezane za svoj izgled, inteligenciju, sramežljivost ili nešto treće, imaju fiksiran stav verujući kako su te osobine nepromenljive.
Tako da upravo verovanje u sebe i percepcija sebe određuje i kako će reagovati na prekid veze – hoće li verovati da su sposobni naći nešto bolje i zaslužuju li nešto bolje.
Oni koji su verovali da su osobine njihove ličnosti nepromenljive znatno su tragičnije doživele loše događaje.
