Bes i ljutnja su negativne emocije, ali stručnjaci kažu da mogu biti i korisni.
Bernardo Kardući, profesor psihologije i direktor Instituta za istraživanje stidljivosti na Univerzitetu Indijana je otkrio da bes može biti pokretač analitičkog razmišljanja, a ne njegova prepreka, kao što se obično misli.
Dokazano je da nas bes navodi na to da uočimo suštinu problema i da se ne obaziremo na manje važne detalje, kojima se inače bavimo kada nismo ljuti.
"Nizak nivo besa – frustracija ili iritacija, služe kao znaci da nam preti opasnost i da treba da se zaštitimo. U vanrednoj situaciji, ljutnja može da nas mobiliše da odmah reagujemo”, kaže psihološkinja Suzan Heitler.
Istom logikom strah i tuga mogu da nam budu korisni.
"Jedna od najvećih stvari koje moramo da naučimo je da nismo sami, da se još neko boji istog čega i mi. Povezivanje sa drugima može biti moćno sredstvo da držimo naše strahove pod kontrolom”, dodaje Kardući.
"Tuga nas pokreće da obradimo informaciju o nekom gubitku, da suzama ‘opremo’ negativne emocije i posle toga budemo spremni da krenemo napred. Tuga je problem samo kada je dugotrajna i kada nas parališe”, zakljućuje profesor.
