Kako biste bolje razumeli vrste treninga, bitno je znati da se vežbanje deli na aerobno i anaerobno, zavisno od prisustva kiseonika prilikom sagorevanja energije. Aerobno vežbanje koristi kiseonik prilikom sagorevanja. Vrlo je energičan oblik treniranja i uključuje velike grupe mišića. Intenziviraju se rad srca, pluća i mišićnih ćelija. Provodi se najmanje 30 minuta u kontinuitetu, a intenzitet vežbanja je oko 60-80 odsto maksimalne frekvencije srca.
Aerobno vežbanje čine trčanje, vožnja rolera, aerobik, plivanje, brzo hodanje, vožnja biciklom, kik-boksing… Njegova prednost je što je idealno za smanjivanje suvišnog masnog tkiva. Pre vežbanja obavezno se zagrejete, a nakon odrađenog treninga dobro istegnite mišiće. Pri tome nećete topiti masno tkivo, ali ćete sprečiti povrede i moguće bolove posle treninga. Ako prebrzo dišete, stanite i popijte malo tečnosti da ne biste ostali bez svesti.
Anaeorobno vežbanje ne topi masnoću poput aerobnog, ali jača mišiće. Ove vežbe uključuju kratku potrošnju energije bez prisustva kiseonika, nakon čega sledi kratki period odmora. Anaerobno vežbanje čine vežbe s tegovima, trbušnjaci i sklekovi.
Prednost je u tome što jačaju muskulaturu i zglobove i što oblikuju telo. Kako biste izbegli povrede, ne preterujte s težinom tegova i opterećenjem na spravama. Posavetujte se s trenerom koji će vam preporučiti optimalni trening za vaše potrebe i mogućnosti.
Međutim, kako vam odlazak na fitnes ne bi postao mrska obaveza, izaberite onu vrstu vežbanja koja vam je najzanimljivija. Ako vam vaše fizičke predispozicije to dopuštaju, uključite se u aktivnost koju želite i ne brojite kalorije.
