Ima dece koja ne vole da jurcaju, ne vole fizičke aktivnosti i ima onih koji bi samo da šutiraju loptu, penju se po drveću. Stručnjaci kažu da na ponašanje dece pre svega, utiču roditelji koji im svojim primerom ali i pričom usađuju vrednosti koje će ih pratiti kroz život.
Deca čiji roditelji imaju zdrav odnos prema fizičkoj aktivnosti imaju takođe zdrav odnos prema vežbama, odlične socijalne veštine i dobar odnos prema školi. Dakle, deci treba govoriti da je fizička aktivnost važna za zdravlje, za celokupno stanje čovekovog organizma i fizičko i psihičko i da čoveku pruža zadovoljstvo i sreću.
Poznato je da deca roditelja koji veoma brinu o svojoj težini često preteruju sa vežbama prelazeći granice uobičajenog i dozvoljenog. Ako se dete pritiska da mora da vežba mogu se javiti negativne posledice. Zato roditelji ne bi trebalo negativnim komentarima da opterećuju dete, recimo ako pojedem parče torte moraću da vežbam sat vremena.
Važno je mnogo toga raditi sa decom i radovati se druženju. Šetati kroz šumu, šutirti loptu, orijentisati se po prirodi, trkati se. Deca najviše uče na primerima. Ako vežbate u kući neka i dete vežba sa vama, odaberite vežbe koje odgovaraju njegovom uzrastu.
Treba ih podsticati da i sami smišljaju neke nove aktivnosti bilo da ih rade sa roditeljima ili prijateljima. A mogu i svi zajedno da se penju po obroncima nekih planina, da igraju košarku odbojku, voze bicikl ili igraju između dve vatre.
Stručnjaci misli da ne treba decu previše navikavati na takmičenje u igrama jer tako mogu trčati samo za uspehom. A igra i fizička aktivnot trebalo bi da donesu sreću i zadovoljstvo.
Takođe kritika nije poželjna, pogotovo pred drugom decom, rođacima, prijateljima.
Kažnjavati decu vežbanjem zato što sede previše ispred ekrana nikako nije dobro. To je put koji vodi u bes, stres dete može da zamrzi fizičke aktivnosti jer sve što se radi pod prisilom nije dobro može razviti i psihičke probleme.
