Na trenutak se opustite. Stavite ruke ispred sebe i upletite prste. Sada pogledajte palčeve: koji je na vrhu – levi ili desni?
Ako ste muškarac, velika je verovatnoća da ste levi palac stavili preko desnog, dok je kod žena obrnuto.
Sada razdvojite šake i posmatrajte kažiprst i domali prst.
Razlike su vrlo suptilne, ali je kod muškaraca domali prst češće duži od kažiprsta (gledano od korena prsta do njegovog vrha). Kod žena su obično iste dužine.
Vaše šake mogu odati i nešto što se zove “moždani pol”, odnosno način na koji vaš mozak prihvata vaš rod.
Naravno, svako ima različite veštine i interesovanja, ali neka se smatraju tipično muškim, a druga tipično ženskim.
Prema popularnoj mitologiji, muškarci su opsednuti automobilima i televizijom, a žene doterivanjem i emocijama.
Međutim, pitanje je koliko te tendencije potiču od prirode, a koliko od vaspitanja?
Profesorka Alis Roberts ipak smatra da su razlike u mozgovima između muškaraca i žena predimenzionirane u popularnoj kulturi.
U eksperimentu koji je sprovela, dokazala je da se odrasli prema deci ponašaju drugačije, u zavisnosti od toga kako su obučena.
Ona smatra da roditelji nesvesno bivaju nežniji prema devojčicama, a grublji prema dečacima, što oblikuje decu u skladu sa rodnim stereotipima.
Ipak, istina je i da biologija velikim delom utiče na razlike u ponašanju između pripadnika suprotnih polova.
Profesor Sajmon Baron Koen sa Kembridža smatra da osobe oba roda mogu da se svrstaju u jednu od kategorija na spektru “sistematičari – empate”.
Sistematičari su ljudi koji uživaju u analiziranju sistema, a njihove osobine češće se pripisuju muškarcima.
S druge strane, empate češće tipično “ženski” razmišljaju i okrenuti su osećanjima.
Iako postoje izuzeci, većina muškaraca češće spada u grupu “sistematičara”, nego “empata”, dok je kod žena obrnuto.
Baron Koen priznaje da društveni pritisci utiču na naše izbore i ponašanja, ali njegove studije pokazuju da i hormoni kojima su bebe izložene u materici takođe mogu da oblikuju mozak. Visok nivo testosterona, naprimer, povezuje se s potomstvom koje nema snažnu empatiju, ali ima bolje mentalne veštine kasnije u životu. Drugim rečima, više tesosterona tokom trudnoće utiče na to da se bebe rađaju s “muškim mozgom”.
Niz testova koji su ispitivali osetljivost na bol kod muškaraca i žena pokazao je da su njihovi mozgovi različito “umreženi”, zbog čega žene bolje trpe bol.
