Da se niste možda zapitali zašto uopšte postoji seks? To pitanje muči naučnike već neko vreme. Recimo zato što znamo da organizmi koji se kloniraju troše manje vremena i energije za reprodukciju. Stručnjaci Univerziteta u Stirlingu misle da znaju.
Populacije koje se kloniraju u potpunosti su ženske i za reprodukciju im ne treba pripadnik drugog pola. Takvi se organizmi uvek brže reprodukuju od onih koji to ne mogu bez seksa.
I pored toga iako neke životinjske i biljne vrste mogu da se reprodukuju i bez polnog kontakta, poput komodskih varana, zvezdača ili banana, seks je i dalje dominantan način reporodukcije u svetu prirode.
Naučnici ističu da seks omogućuje mešanje gena, što vrstama daje mogućnost brze evolucije i prilagođavanje promenama u okolini. Međutim, za činjenicu da seks pobeđuje kloniranje kao reprodukcijsku strategiju mora postojati velika korist već za idući naraštaj, smatrali su.
Teoriju je bilo teško dokazati jer se većina organizama ili potpuno razmožava kloniranjem ili samo seksom pa ih nije lako uporediti.
Naučnici sa Stirlinga zato su inovativnim pristupom ispitali vrstu koja može oboje – vodenbuhu.
Ustanovljeno je da je vodenbuhino potomstvo koje je bilo plod polnog razmnožavanja više nego dvostruko otpornije na infekcije od “braće i sestara” koji su došli na svet kloniranjem.
“Jedno od najstarijih pitanja u evolutivnoj biologiji bilo je zašto seks uopšte postoji kada uzima toliko mnogo vremena i energije”, rekao je dr Stuard Auld s fakulteta u Stirlingu.
“Seks objašnjava postojanje paunovog repa, jelenskih rogova, ples mužjaka rajske ptice ili lavlje grive. Ali kada bi se, recimo, jedna ženka bilo koje od tih vrsta mogla razmnožavati sama, njena mladučand bi već došla na svet dok bi ostale ženke gubile vreme čekajući da se mužjaci za njih potuku. Pa zašto onda nismo okruženi organizmima koji se kloniraju?”, zapitao je Auld.
“Upoređujući potomstvo vodenbuhe, postalo je jasno da stalna potreba izbegavanja bolesti može objasniti zašto seks opstaje u prirodi”, zaključio je.
