Reč ne može da uradi ništa umesto vas, ali vam može pomoći u situacijama kada drugu osobu ili osobe treba da zamolite za nešto. Osim što je važno da tom prilikom budete ljubazni, još je važnije da navedete razlog zbog kojeg vam treba neka usluga – najbolje uz reči "zato", "zato što" ili "zbog toga".
Da, toliko je jednostavno.
Naime, pisac Tim Dejvid nedavno je objavio knjigu u kojoj, zasnovano na psihološkim istraživanjima, objašnjava važnost i uticaj reči na ljude.
U njegovoj knjizi, postoji i deo fokusiran na reči koje najlakše mogu da ubede ljude u nešto, a izbor tih reči zasnovan je na istraživanju koje je 1970. godine sprovela Elen Langer, psihološkinja sa Harvarda.
Istraživanje Langerove počelo je kada je stajala u redu, čekajući da dođe do mašine za fotokopiranje. Htela je da prođe preko reda, ali da pritom ne bude gruba prema ostalima. Ljubazno je upitala osobu ispred sebe: "Izvinite, imam samo pet strana. Mogu li da prođem pre vas?". Iznova je ponavljala pitanje, sve dok joj 60 odsto ljudi nije ustupilo svoje mesto.
Onda je pokušala da bude preciznija. "Izvinite, imam samo pet strana. Mogu li da prođem ispred vas, zato što žurim?" Kada je navela razlog zbog kojeg osobe moli da prođe ispred njih, svoje mesto ustupilo joj je 94 odsto ljudi.
Iznenađenje je ustupilo sa trećim pitanjem. "Izvinite, imam samo pet strana. Mogu li da prođem ispred vas zato što treba da ih iskopiram?" Procenat osoba koje su joj ustupile mesto je ostao skoro isti, 93 odsto, iako zapravo nije navela razlog zašto želi da prođe preko reda.
Tim Dejvid objašnjava da ljudi uglavnom prestaju da vas slušaju nakon reči "zato" ili "zato što". On, takođe, naglašava da ove reči mogu da "upale" samo kod malih odluka i molbi, a što je važniji vaš zahtev upućen nekome, to razlozi moraju da budu ubedljiviji.
