Neke reči koristite veoma često a da to i ne primećujete. Upravo te reči umanjuju ili menjaju vrednost onoga što kažete. Zato obratite pažnju i nemojte ih više koristiti. Pogotovo recimo na poslu.
Samo
Kada reč samo stavite na početak rečenice to već odaje da nešto nije u redu, da se dvoumite ili opravdavate. To umanjuje i efekat koje bi vaše reči ostavile da niste koristili reč “samo” što nikako nije profesionalno a ni korisno.
U stvari
Ovo je često poštapalica kojom želite nešto da potvrdite ali upravo se stiče obrnut utisak. Kada razgovarate sa šefom pazite koliko puta ovu reč izgovarate, jer može steći utisak da nešto muljate, da niste sigurni.
Žao mi je
Izvinjavate se ali na pogrešan način a pogotovo ako to kažete tamo gde nema potrebe. Navika da govorite “žao mi je” zaista je loša. Ako to često izgovarate ljudi će se zapitati za šta vam je uopšte žao i zašto se stalno izvinjavate.
Ne mogu
Ovo bi zaista trebalo da izbacite iz razgovora. Zamislite kako to izgleda kada govorite “ne mogu”, pokazuje da ste nesposobni, lenji, nezainteresovani. Čak i kad nešto ne možete treba naći pogodniju reč, recimo, potrudiću se, šta je vaš predlog, možda postoji način isl. Neka vaš odgovor uvek bude pozitivan. Bar na neki način.
Ja
Nemojte uvek isticati sebe, ispašće da se hvališete pogotovo ako radite timski posao. Važno je da budete deo tima, naravno pazeći na svoje interese ali ne gurati svoje ja uvek i na svakom mestu. Kolege će prestati da vas cene, naći će nekog drugog koji će ih podržavati i biti član zajednice.
Psovke
Nikako nisu primerene za komunikaciju. Ako baš morate da ih koristite zadžite ih za kuću, ako tamo hoće da ih tolerišu.
