1. Lista namirnica
Naša memorija tako funkcioniše da lakše zapamtite gde je šta smešteno u prostoru od sećanja na određene reči. Zato se lako setite gde držite neke stvari, recimo dokumenta. Dakle, ovu urođenu sposobnost treba primeniti i na druge stvari.
Recimo, morate da idete u nabavku, da kupujete sapune, maramice, hleb, mleko, kapi za oči. Hodajte kroz vaš dom misaono i svaki od predmeta koji bi trebalo da kupite smestite baš tamo gde stoji. Tako ćete lakše zapamtiti šta sve morate da pazarite toga dana.
2. Fotografija
Vizuelno sećanje je kao fotografisanje, samo što to radimo bez foto aparata. Ono što smo videli utisnuto je u našem mozgu. Ovaj proces se zove kodiranje a stvari i događaje koje pamtimo tokom dana je bezbroj. Vremenom se one često pobrkaju i postanu maglovite, pa ne možete da se setite gde se spustili ključ od kola, da li ste uzeli kusur na kasi.
Da biste poboljšali svoju memoriju morate biti u stanju da zadržite ta sećanja odvojeno. Kada sledeći put spustite ključ zapamtite tačno gde ste ga stavili, kako izgleda ta komoda ili sto i šta ima na njemu, kada dobijete kusur razmislite o tome kako ga stavljate u novčanik, kog je materijala i kako izgleda. Tako ćete se lakše setiti gde vam je šta. Takođe, ako zaboravljate važne radnje, uvek ih izgovorite. Recimo – Zaključao sam stan, ili Isključio sam šporet.
3. Osećanja
Osećaj povezanosti sa predmetom ili mestom gde smo nešto ostavili ili bili može pomoći da se setimo važnih stvari koje su se dogodile.
Nedavno je urađeno istraživanje na Harvardu, u kome su ljudima pokazane fotografije i nekoliko kvadrata u različitim bojama. Ljudi su se kasnije mnogo bolje sećali detalja sa fotografija nego boja kvadrata. Istraživači su zaključili ljudi bolje pamte osećanja od izgleda nekih predmeta, njihove boje.
