Jedno od široko rasprostranjenih mišljenja jeste da neko laže ako je nervozan i vrpolji se ili izbegava kontakt očima. Međutim, profesorka sa Havarda Ejmi Kadi kaže da ne treba tražiti samo jedan jasan neverbalni znak da bismo otkrili lažova.
U svojoj novoj knjizi “Presence”, Ejmi Kadi navodi da dokaze za obmanu i laganje treba tražiti u nizu razlika kroz različite načine komunikacije, uključujući izraze lica, držanje i govor.
“Laganje je težak posao”, kaže Ejmi Kadi.
“Laganjem se govori jedna priča, a potiskuje druga. I to nije dovoljno – mnogi osećaju krivicu dok lažu, što dodatno otežava posao i čini laganje komplikovanim. Naš um jednostavno ne može sve to da izvede, a da se makar malo ne oda”, dodaje.
Najbolji način da se primete znaci koji odaju lažova jeste traženje razlika između onoga što ljudi govore i što rade. Reč je o konfliktnim emocijama – na primer srećna intonacija u kombinaciji s uznemirenim izrazom lica.
Nažalost, ljudi su generalno prilično loši u otkrivanju laži.
Problem je što se većina fokusira na sadržaj onoga što ljudi govore, a nedovoljno na postupke i usklađenost ta dva aspekta.
Kadi navodi da je jedna studija na Harvardu otkrila da ljudi s poremećajem govora bolje otkrivaju lažove od onih bez poremećaja, verovatno zato što ih reči ne ometaju.
“Kada svesno tražimo znakove obmane, obraćamo previše pažnje na reči, a ne na neverbalno ponašanje. Istina se jasnije otkriva kroz ponašanje nego kroz reči”, zaključuje psihološkinja. izvor: b92
