Ako hoćete da vas vaši sagovornici više cene, da vas slušaju i uvažavaju trebalo bi da poradite na jednoj veštini.
A to je pažljivo slušanje.
Ali to nije baš sasvim jednostavno, objašnjava socijalna psihološkinja Amy Cuddy u svojoj knjizi Presence.
Pravo slušanje ne može da se desi ukoliko nemamo iskrenu želju da shvatimo šta čujemo. I to nije lako, recimo zato što ne smemo da osuđujemo sagovornika, čak i kada se ne slažemo sa njim ili nam je dosadan ili nas nervira.
U psihologiji čak postoji nešto što se zove – paradoks slušanja. On objašnjava da prepuštanjem moći nekom drugom, tako što ćete mu dozvoliti da on govori, mi postajemo snažniji.
Kada prestanemo da govorimo i počnemo da zaista slušamo dešavaju se ovih 5 vrlo važnih stvari:
– Ljudi će početi da vam veruju. A ukoliko vam ljudi ne veruju, vrlo teško ćete uspeti u svojim planovima.
– Dobićete važne informacije. Što znači da ćete imati širu sliku u probleme i lakše ih rešavati.
– Cenićete druge. Više nećete druge ljude posmatrati kroz predrasude, koje svi imamo. I to je sjajna stvar zato što će vam se proširiti vidici pa samim tim i prilike.
– Imaćete nove ideje. Slušajući druge, doćićete do ideja i repenja zajedničkim idejama i znanjem. Drugi će vas videti kao vođu. Takođe, da bi nešto “proceduralno pravedno”, kako to nazivaju psiholozi, uključene strane moraju da veruju da se njihovo mišljenje čuje, razume i ceni. Kada ljudi oko vas veruju da ih čujete, lakše će prihvatiti i teške odluke.
– Kada ljudi znaju da se njihov glas čuje biće spremni i da slušaju. To je istovremeno i intuitivno i neverovatno teško za nas, piše Cuddy. Kada ljudi ne osećaju da ih zaista “kapirate” onda neće biti motivisani da ulože vreme i energiju u aktivnosti. Čak ni u slušanje.
Dakle, ako želite da vas čuju – SLUŠAJTE!
