Mora da ste i vi primetili da često niste baš skoncentrisani, da vam puno toga odvlači pažnju i da teško završavate čak i jednostavne zadatke?
Verujte, niste jedini.
Stvar je u tome da smo mi ljudi čudna sorta i da imamo vrlo ograničen kapacitet volje i samodiscipline. Uz sve to, pažnju nam stalno kradu različite stvari.
Ekspert Daniel Goleman objašnjava da postoje dve vrste distrakcija: senzorne i emotivne. Prve se tiču stvari koje se dešavaju oko nas, a druge se odnose na naše unutrašnje dijaloge, misli i sve što nam se dešava u životu.
A stvar je postala toliko ozbiljna da profesor Cal Newport sa Univerziteta Georgetown smatra da će mogućnsot da ostanemo fokusirani biti superherojska moć 21. veka.
Zamislite situaciju. Seli ste da napišete rad, za fakultet, posao, ili čak kratki oglas da prodate stari telefon. I odjednom začuje se notifikacija da vam je stigla nova poruka. Naravno odmah uzimate telefon i gledate ga par minuta. Da biste povratili koncentraciju trebaće vam i do 20 minuta. Za to vreme će vam nešto drugo odvući pažnju. I tako u krug…
“Internet je napravljen da vas prekida, to je mašina koja radi privlačenjem pažnje”, precizira autor Nicholas Carr.
“Mi dobrovoljno prihvatamo gubitak koncentracije i fokusa, rasparčavanje naših misli u zamenu za sveže informacije koje možemo da dobijemo.”
A naš mozak je tako napravljen da ima strašnu želju za novim informacijama, koje ga konstantno stimulišu. I treba nam sve više i više informacija da bismo ga zadovoljili. Da se on pita nikada ne bi prestao da gleda Facebook, da čita vesti ili proverava mail.
“Neograničen pristup informacijama puni našu kratkoročnu memoriju. Kada dostignemo zasićenje, naša sposobnost da informacije prebacimo u dugoročno sećanje se gubi. Naš mozak postaje čaša puna vode i sve će se prosuti i izgubiti”, objašnjava autor Tony Schwarty.
Kako da se izvučete iz toga?
Odgovor je dosta jednostavan. Isključite notifikacije za početak.
Potrebno je da vaš racio prevlada.
A onda polako počnite da trenirate pažnju i koncentraciju. Postoje različite prakse koje pomažu. Pišite dnevnik, probajte vežbe disanja, bavite se sportom (ali bez gledanja u telefon)…
Takođe, odustanite od multitaskinga. Radite jednu po jednu stvar. Radite sat vremena bez prestanka na jednoj stvari, napravite pauzu pa pređite na sledeću.
Svakog dana napravite plan obaveza i držite ga se.
