Veče je počelo obećavajuće, upoznali ste krajnje zanimljivu osobu suprotnoga (s)pola na žurci na koju vam se uopšte nije ni išlo. Vreme teče, razgovor ne jenjava, padaju i prvi značajni pogledi, “slučajni dodiri”, alkohol i hormoni rade u oboma; kroz pola sata se već strasno ljubite i ‘vatate u mraku, šapućući jedno drugome u uvo razne bezobrazluke. Shvatate da je ona užasno perverzna, što vas dodatno uzbuđuje i napaljuje; već odavno je mozak otišao na zasluženi odmor, a kontrolu ostavio nagonima, dodiru i mirisu. Odlazite sa žurke taksijem, “Idemo do tebe”, kaže ona, “O, da”, kažete vi, svlačenje još u hodniku zgrade, majica ostade na stepenicama, strast i požuda kakve još niste doživeli. Kao i svaki muškarac idete glavom kroz zid, međutim, ona želi još malo da vas izludi, želi da se poigrava, vezuje vam ruke za krevet, a potom počinje lagano da svlači (preostalu) odeću sa sebe; dodiruje svoje savršeno telo rukama i maznim glasom pita “Da nemaš lubrikant, možda?” “Naravno”, kažete vi “pogledaj tu u prvoj fioci”.
I tu je kraj.
Zašto? Zato što devojka gleda u tu “prvu fioku” u neverici, zatim seda na ivicu kreveta i počinje da se smeje toliko zarazno da ne može da prestane. A tu već od seksa nema ništa.
Ali zašto se smeje? Zato što ste bili toliko bezumni da nabavite lubrikant sa ukusom slanine. Tu je kraj.
