“Ja razumem, ali nikako da propričam!” Koliko puta si izgovorio/la ovu rečenicu? Koliko puta ti se desilo da kada se nađeš u situaciji da komuniciraš na stranom jeziku totalno zablokiraš, trema učini svoje i osećaš da iz tvojih usta ne može da izađe ni ono što znaš, kao da si sve odjednom zaboravio/la? Ili ti se možda desilo da ti je neprijatno da govoriš na stranom jeziku pred ljudima za koje veruješ da znaju i govore taj jezik bolje od tebe, pa ti je onda “glupo“ da kažeš bilo šta da se ne bi osramotio/la? Ili ti je iz školskih dana ostala urezana rečenica i misao da nisi dovoljno talentovan/a za jezike jer si nekada davno dobio/la onu trojku iz engleskog koja ti je srušila samopouzdanje?
Svi mi koji učimo engleski ili neki drugi strani jezik smo stvorili određeno iskustvo kako najbolje usvajamo i govorimo na stranom jeziku, a koji su to faktori koji nam to otežavaju. Pa tako, ako nam se više puta u školi dešavalo da dobijamo slabiju ocenu iz engleskog zato što nismo dobro upotrebili određeno vreme, mi ćemo polako početi da verujemo u to kako mi zaista ne znamo da gramatiku, kako je gramatika jedan ogromni, nesavladivi problem za nas, a onda ćemo isto tako malo po malo, krenuti i da izbegavamo da govorimo na tom stranom jeziku kako bismo izbegli da neko vidi da mi ne znamo. Psihološki je dokazano da naša iskustva i sve što nam se dešava utiče na kreiranje naših uverenja, odnosno ono u šta mi čvrsto verujemo i smatramo da je istina, a onda naša uverenja oblikuju našu stvarnost i način na koji vidimo svet i sebe u njemu.
U ovom našem slučaju, ukoliko promenimo naše uverenje da ne znamo gramatiku, automatski će krenuti da se menja i naše ponašanje i više se nećemo toliko plašiti da PROPRIČAMO i POPRIČAMO s nekim na stranom jeziku, piše Centar za jezičku edukaciju Queen Victoria Education.
Prvi korak ka tome kako da propričaš je u tome da promeniš svoje uverenje (ili uverenja) koje te u tome ograničava. Na primer, neka tvoje uverenje “Samo da ne pogrešim!“ postane podržavajuće i glasi: “Greške su super, jer iz grešaka mogu mnogo da naučim!“. Ili, ukoliko imaš tremu da pričaš pred profesorom i često pomisliš: “Glupo mi je da profesor vidi da ne znam!“, kako bi bilo da umesto toga pomisliš: “Kada profesor zna šta ne znam, može da mi pomogne da to i naučim!“? A ako je tvoje ograničavajuće uverenje: “Nisam dovoljno talentovan za jezik.“, probaj da misliš: “Imam sasvim dovoljno talenta da naučim i pričam ovaj strani jezik onoliko koliko mi je potreban!“.
Drugi korak je da budeš iskren/a prema sebi i razmisliš šta je krajnji cilj zbog čega želiš da pričaš na engleskom ili drugom stranom jeziku. Niko nikad na ovo pitanje nije odgovorio: “Da bih mogao/la da sastavim jednu savršeno gramatički tačnu rečenicu“. Ali zato su odgovori koji se često čuju: “Da bih mogao da pričam sa ljudima širom sveta jer me to čini srećnim“, ili: “Jer sam srećna kada mogu i druge ljude, koji ne govore moj maternji jezik, da učim i prenesem im svoje znanje“. Postavi i ti sebi pitanje: „Zašto želim da pričam na stranom jeziku?“ i nemoj ga postaviti jednom, već ga postavi pet puta, jer vrlo često ni sami nismo odmah svesni koji je to krajnji cilj zbog čega tako žarko želimo da komuniciramo na stranom jeziku.
Više o učenju stranih jezika saznajte na stranici Centra za jezičku edukaciju Queen Victoria Education.
