Laži su sastavni deo naših života. Bilo da želimo da izbegnemo neku neprijatnost ili da steknemo kakvu korist, bilo da je reč o tzv. nevinoj, "beloj" laži ili se radi o nečemu ozbiljnijem, tek, svi lažu, samo sa različim motivima.
Ono što je "kvaka" u svemu tome je što niko ne voli da ga lažu. Mnogi bi voleli da imaju specijalnu moć kojom bi, poput detektora, otkrili ko i kada laže. Pa, nemamo sposobnost da vam damo specijalne moći, ali, možda vam možemo pomoći – evo nekih detalja na koje treba da obratite pažnju kako biste uočili laž:
– Greške pri izgovaranju reči. Mozak već priprema sledeću laž, ili razmatra koliko je čvrsta tek izgovorena, tako da nema previše kapaciteta da se bavi pravilnim izgovorom.
– Odugovlačenje pre odgovora. Ovo znači da osoba razmatra i traži greške u laži koji će ponuditi.
– Neprirodni izrazi lica, npr. predugo osmehivanje. Ovo se radi da bi se sagovornik uverio kako uopšte nismo uznemireni.
– Promena u frekvenciji treptanja, ili visini glasa. Ovo se teško može kontrolisati, jer je reč o reakciji na krivicu, ili briga o tome da li ćemo biti uhvaćeni u laži.
– Odvraćanje pogleda nakog neugodnog pitanja. Reč je o brizi da sagovornik ne primeti nešto neobično.
– Povećanja aktivnost ruku, kao što je poigravanje predmetima koji leže na stolu ispred njih. Ovo se dešava kao rezultat potrebe da se oslobodimo stresa zbog laganja. Poseban slučaj je sedenje na dlanovima, upravo kao pokušaj da se sakrije prethodna manifestacija laži.
Svaki od prethodnih znakova sam po sebi ne mora da znači da vas osoba sa kojom razgovarate laže, ali može biti pokazatelj da potražite još neke znake, kako biste bili sigurniji.
