Ok, neke od ovih država su se opametile i usvojile druge nacionalne boje – afrička zemlja Benin je početkom 20. veka zamenila svoje remek delo gde na crvenom polju jedan potpuno beli čovek drugom potpuno belom čoveku odseca glavu. Druge se i dalje drže svojih vrednosti – Mozambik na svojoj zastavi ima knjigu, što je pohvalno, a preko knjige pušku AK-47, što baš i nije za pohvalu; Kirgistansko sunce na crvenom polju više liči na tenisku lopticu, nego na Sunce; Nepal je jedna od retkih zemalja koja nema pravougaonu zastavu, već dva trougla jedan na drugom; Libija je jedina zemlja koja ima samo jednu boju na zastavi – zelenu. Neke od ovih zastava nisu državne, već gradske – primer Anwerpa iz Belgije, sa suludom crveno-plavo-belo-žutom kombinacijom kvadratića, ili Fryslana iz Holandije, sa nekakvim srcima na plavo-beloj pozadini. Neki od primera nisu ni države ni gradovi, već pokrajine ili teritorije pod protekcijom (Amerike i Britanije, jakako) – zastava Guama izgleda kao jeftina majica iz prodavnice suvenira; Isle of Man, ostrvce između britanskog i irskog ostrva ima na svojoj zastavi tri noge, savijenih kolena i spojene u butinama. Ostale zastave na listi su: Svazilend (br.4), Butan (br.9), Severna Marijanska ostrva (SAD, br.10), Devičanska ostrva (SAD, br.11), Centralna Afrička Republika (br.12), Lombardija (Italija, br.13).
