Zamislite ovu situaciju. Vi ste zaduženi za zapošljavanje u velikoj i uspešnoj kompaniji. Dobili ste odličan CV i pozovete kandidata na razgovor. Razgovor prolazi odlično, sve se sjajno uklapa. Ali postoji problem. Kandidat je zakasnio na razgovor.
Da li ćete ga zaposliti?
Mnogi verovatno neće. Samo zbog te obične sitnice kao što je kašnjenje.
I sve znamo, bila je gužva u saobraćaju, petak je popodne, pokvario se autobus.
E pa, postoji jedno pravilo koje će vam bukvalno promeniti život.
Ono glasi: “Ako si stigao na vreme, zakasnio si.”
A njegova proširena verzija je: “5 minuta ranije je na vreme, na vreme je kasno, a kasno je neprihvatljivo.”
Kašnjenje je toliko glupo, da niko ko poštuje sebe i druge neće sebi dozvoliti da zakasni. I upravo zato je neophodno da planirate da se uvek pojavite malo ranije. Možda će se desiti nepredviđene okolnosti. Možda vam to što ste došli ranije otvori nove prilike.
Tako naravno smanjujete i šansu da zakasnite. A kašnjenje pokazuje da ste neodgovorni, nezainteresovani, da nemate poštovanja i ne umete da se organizujete.
Kašnjenje je zapravo najgluplji način da sebe diskvalifikujete. Čak i kada ujutru dolazite na posao, ako zakasnije par minuta, poslali ste lošu poruku. Bukvalno tih par minuta mogu da naprave razliku između napredovanja i veće plate i otkaza.
Sa druge strane, ako uvek dolazite malo ranije, to je najjednostavniji način da drugima pokažete da ste posvećeni, odgovorni, vredni, da vam je stalno. Pa i da ste bolji od ostalih. Malo li je?
