1. Sugestivna pitanja
Postavljanje pitanja koja u sebi sadrže odgovor nisu baš pametna.
Recimo:
– Da li misliš da bi trebalo da sačekamo još malo oko kupovine.
ili
– Verovatno nemate druge ideje?
Oba pitanja u sebi sadrže i odgovor. Što može da bude zgodno kada želite da dobijete baš taj odgovor, ali ukoliko vas zaista zanima mišljenje drugih ljudi ne bi trebalo da postavljate takva pitanja.
Evo primera dobrih pitanja:
– Šta misliš o toj kupovini?
ili
– Da li imate još ideja i ako imate koje su?
2. Pitanja koja imaju ograničen izbor
Ukoliko u pitanju ponudite ograničen izbor mogućnosti dobićete i ograničete odgovore. Recimo – Da li sve da bacimo ili da se nadamo da kupac neće primetiti.
I dobićete jedan od dva predloga.
Ali bolje pitanje je – Postoji problem sa proizvodom. Šta su nam opcije?
Tako ćete omogućiti vašim sagovornicima da razmišljaju. A baš zato ste ih i pitali šta misle zar ne?
3. Previše dugačka pitanja
Ljudi često postavljaju pitanja koja zapravo sadrže više stvari. Sa druge strane ljudi pogotovo u toku usmene komunikacije će odgovoriti samo na jedno pitanje. Dakle postavljajte jedno po jedno.
Pitanja ne bi smela da budu duža od jedne rečnice.
