Više od polovine svetske populacije živi u gradovima koji su već odgovorni za 60% emisije gasova staklene bašte. A kako u gradovima živi sve više ljudi uticaj na klimu će se povećavati, piše bbc.com.
Beton, metal, staklo u gradovima čine ih izuzetno toplim, toplijim od okoline zbog načina na koji apsorbuju, emituju i reflektuju toplotu.
Nedostatak vode i sve veće zagađenje vazduha preti da život u mnogim gradovima učine nepodnošljivim, konstatuje se u tekstu.
Zbog ovako dramatičnih predviđanja 25 mega gradova se obavezalo da će postati neutralni od ugljen dioksida do 2050. godine. Među ovim gradovima su Njujork, Pariz, Rio de Žaneiro, Oslo, London, Milano, Karakas, Vankuver idr.
Među najvećim zagađivačima je emisija ugljen dioksida iz transporta. Neki gradovi zbog smanjenja zagađenja uvode niske zone emisije I određuju područja gde nema automobile. Ta područja su nazvana ULEZ. Tako je recimo, u Londonu ovo područje prošireno 18 puta od centra grada.
Najbolje rešenje je odustati od vožnje autombila, pa se proširuju biciklilstičke staze kao što rade u Parizu. Ali da bi ova ideja bila prihvaćena potrebna je i veća edukacija građana, ističu stručnjaci.
U velikim gradovima građevinska industrija, izgradnja betonskih zgrada veoma doprinosi emisiji ugljen dioksida. Problem je i grejanje zgrada, hlađenje pa sada stručnjaci predlažu rešenja za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.
Umesto betonskih zgrada sada se u mnogim zemljama koristi drvo za izgradnju zgrada. Ne samo da je zdravije već i izgleda sjajno.
Poštovanje i očuvanje prirode je neophodno i jedino spasonosno. U gradu Medelin u Kolumbiji zasađeno je 30 zelenih koridora duž 18 puteva i 12 vodenih puteva, sa 8300 stabala i 350.000 grmova, što je smanjilo lokalnu temperaturu za 2C.
Spoljašnji zidovi od zelenila doprinose hlađenju i manjem zagrevanju zgrada.
Sada su na potezu stručnjaci da osmisle rešenja za održiviju budućnost gradova. Svakako je potrebna i edukacija građana kako bi prihvatili održiva rešenja i zdraviji život u gradovima.
