Doktor Stiven Raf i Džek Farmer sa Državnog univerziteta u Arizoni u okviru najnovije studije ukazali su na to da su neobične mineralne naslage na površini Marsa mogle da nastanu usled dejstva mikroba, baš poput onih na Zemlji.
Ukoliko se ova teorija pokaže tačnom, u pitanju bi moglo da bude jedno od najvećih naučnih otkrića u istoriji, piše “Independent”.
Prema navodima Smitsonijana, istraživački proces počeo je kada je Nasin rover Spirit na Marsu pronašao neobične naslage opal silicijuma u krateru Gusev 2009. godine.
Tokom detaljnijeg ispitivanja otkriveno je da se sastoji od malih izbočina u obliku karfiola, za šta nisu imali objašnjenje.
Naučnici pretpostavljaju da je krater Gusev, koji je danas suv i pust, baš kao i preostali deo planete, nekada bio prekriven termalnim izvorima i gejzirima.
Raf je stoga otputovao u suvu i beživotnu pustinju Atakamu u Čileu jer predstavlja sredinu na Zemlji koja najviše odgovara onoj na površini Marsa.
U oblasti El Tatio, koja je puna gejzira, Raf je našao formacije silicijum-dioksida koje su po izgledu bile vrlo slične onim na Crvenoj planeti, odnosno koje su takođe sadržale izbočine nalik cvetu karfiola.
Slični primerci ovog neobičnog minerala pronađeni su i u nacionalnom parku Jelouston, kao i na vulkanskom tlu Taupo oblasti na Novom Zelandu. Na obe lokacije pronađeni su sićušni fosili koji nose sva obeležja antičkog mikrobiološkog sveta.
Ako su mikrobi stvorili ove formacije u Jeloustonu i na Novom Zelandu, onda je moguće da su to učinili i u Čileu. U tom slučaju sasvim logično se nameće i zaključak da je isti scenario mogao da se dogodi na Marsu.
Uprkos novom otkriću, naučnici još daleko od konačnog zaključka. Nasin rover Kjurioziti, koji trenutno istražuje površinu Marsa, nalazi se suviše daleko od kratera Gusev, pa bi jedina prilika za podrobnije istraživanje minerala mogla da bude 2020. godina, kada novi, savremeniji rover Kjurioziti 2 bude bio lansiran na Crvenu planetu.
