Na francuskom Université Toulouse III – Paul Sabatier i Centru za kogniciju životinja istražuje se misterija ponašanja i razmišljanja različitih životinja, poput pčela, mrava, termita i paukova…
Ali i još jednog živog bića, koje nije životinja, ni biljka, ni gljiva.
Blob, ili Physarum polycephalum je nešto sasvim drugačije.
Dugo se mislilo da je to gljivica. Ali zapravo nije ni gljiva, ni biljka, ni životinja. Blob spada u u amebozoe, kao i amebe. To je drevni organizam koji je evoluirao pre oko milijardu godina. U prirodi živi u šumama ili u vrtovima u tami jer ne voli svetlost.
A iako je jednoćelijski organizam i jedan od najjednostavnijih na Zemlji, blob može da naraste preko 10 kvadratnih metara. Uz to pamti i ima sposobnost logičkog razmišljanja pa čak i rešavanja složenih zadataka.
Blob već duže vreme privlači pažnju naučnika zbog toga što pokazuje određene kognitivne sposobnosti koje se obično povezuju sa postojanjem nervnog sistema. Ovo čudno stvorenje recimo može da pronađe put do hrane i to one koju posebno voli.
Pazite i ovo. U radu objavljenom 2010. japanski naučnici rasporedili su zobene pahuljice na karti Tokija i 36 gradova koji ga okružuju. P. Polycephalum se po njoj raširio stvorivši mrežu vrlo sličnu mreži vozova. Dakle, jednoćelijski organizam je napravio najlogičniju šemu širenja, za čije pravljenje je ljudima trebalo stotinak godina.
Neki tvrde da P. Polycephalum uspešno rešava i neke matematičke probleme kao što je problem minimalnog Steinerovog stabla koji se koristi u konstruisanju mreža.
Naučnici smatraju da bi se saznanja o ponašanju P. Polycephaluma mogla iskoristiti u stvaranju računara i veštačke inteligencije zasnovane na biološkim modelima.
Francuski istraživači kažu da za sada još nije razjašnjeno na koji način P. Polycephalum uči i prenosi informacije i gde ih čuva. izvor: index
