Da li je Zemlja bila u periodu globalnog zagrevanja, ili hlađenja pre 20. veka?
Pokušavajući da odgovore na ovo pitanje, naučnici su sproveli niz studija sa oprečnim rezultatima, prenosi B92.
Nova studija trebalo bi da reši ovo pitanje na osnovu dosadašnjih podataka koji ukazuju da se klima na Zemlji zagreva u poslednjih 10.000 godina, što znači da čovek ipak nije uticao na to.
Istraživanje sprovodi profesor Žengi Liu sa Univerziteta u Viskonsinu.
Kada je Međunarodni panel o klimatskim promenama zahtevao tačne podatke o temperaturnim promenama tokom proteklih 10.000 godina, profesor Liu znao je da će doći do problema.
"Pravili smo modele koji su pokazali velike kontradiktornosti. Podaci koje dobijamo opservacijom ukazuju na globalno hlađenje, dok fizički modeli kažu da je po sredi zagrevanje", objašnjava on.
U poslednjoj studiji, profesor li opisuje konstantan trend globalnog zagrevanja tokom perioda Holocena, odnosno, naše geološke epohe.
"Pitanje je: ‘Ko je u pravu?’", kaže profesor Liu. "Ili možda niko nije u pravu".
"Možda je problem u podacima, budući da su neki koje smo dobili u prošlogodišnjoj studiji potpuno kontradiktorni. S druge strane, možda je problem u modelu jer možda nije obuhvatio sve fizičke mehanizme".
Naučnici su pokrenuli simulacije klimatskih uticaja i svaka je otkrila da se globalno zagrevanje odvija tokom poslednjih 10.000 godina.
Profesor Liu objašnjava da znamo da se koncentracija atmosferskog ugljendioksida povećala do 20 ppm pre 20. veka, a povlače se i veliki ledeni blokovi nastali tokom poslednjeg glacijalnog maksimuma.
Ove fizičke promene ugerišu da se globalno na godišnjem nivou temperature podižu, iako se u pojedinim regijama beleži hlađenje, čega je pokazatelj Malo ledeno doba u Evropi između 16. i 19. veka.
Međutim, bio i geo termometri korišteni prošle godine u studiji objavljenoj u žurnalu "Science" pokazali su da je globalno zahlađenje počelo pre oko 7.000 godina.
Naučnici koji su sproveli tu studiju tvrde da bi takav trend bio nastavljen, dok ljudi nisu "umešali prste".
U tom istraživanju korišteni su i podaci drugih naučnika, dobijeni analizom leda, sedimenata fitoplanktona i sličnih uzoraka sa 73 mesta širom sveta.
Pošto je interpretacija takvih podataka komplikovana, a rezultati kontradiktorni, profesor Liu veruje da oni ne mogu adekvatno opisati širu sliku stanja.
Na primer, biološki uzorci uzeti iz letnjeg leda, mogu biti različiti od uzoraka uzetih sa istog mesta, ali iz zimskog sedimenta.
Prema trenutnim podacima koje imaju, profesor Liu i njegove kolege ne veruju da je u proteklih 10.000 godina bilo kakva fizička sila bila dovoljna da utiče na efekte zagrevanja.
Ipak, autori ističu da studija ne negira dokaze ljudskog uticaja na globalnu klimu od 20. veka do danas.
