Ova godina će, sasvim sigurno, biti najtoplija godina u istoriji sa 1,3 stepena celzijusa većom temperaturom u odnosu na predindustrijski prosek.
A to znači da smo se opasno približili granici od 1,5 stepena koju su kao kritičnu postavili međunarodni stručnjaci za globalno zagravanje.
Što je samo početak naših problema.
“Ne postoji način da zaustavimo globalno zagrevanje”, kaže Gavin Schmidt, stručnjak za klimatske promene i direktor NASA-inog Goddard Instituta za svemirske studije.
To znači i da će do kraja veka temperatura porasti i do 3 stepena. Ali u nekim regionima će promene biti dramatičnije nego u drugim. Tako će po nekim procenama Bliski istok biti toliko vreo da će ljudi morati da se isele. Tačnije 600 miliona ljudi. A to je zaista poprilična cifra.
Ova godina je bila i veoma topla u Arktičkom krugu. Dakle led će se topiti još brže, pa bi do 2060. ledeni pokrivač na Grenlandu mogao da nestane.
Do 2100. godine okeani će porasti od 50 do 90 santimetara. Što znači da će zbog toga najmanje 4 miliona ljudi morati da bude iseljeno a verovatno i mnogo više.
Ako se klimatske promene nastave ovom brzinom, a hoće verovatno, gotovo svi koralni grebeni će nestati. Okeani će postati kiseli i dobar deo biljnog i životinjskog sveta će nestati.
Rast temperature će preopteretiti zalihe pitke vode. Čak polovina zemljine površine biće izložena ekstremnim sušama.
Ni to nije sve.
U narednim godinama nas čekaju brojne prirodne katastrofe. A već od 2070. godine mogu se očekivati brojne ekstremne oluje, požari i nepodnošljivi toplotni udari kakvi do sada nisu viđeni.
U ovom trenutku čovečanstvo stoji na ivici ponora, upozorava Schmidt.
