Suvoparna statistika teško uspeva da oslika sreću stanovnika zemlje. Ipak, obeshrabruje činjenica da je na poslednjem Gallupovom istraživanju o pozitivnim osećanjima stanovnika sveta, Srbija dospela na 5. mesto najnegativnijih, prenosi B92.
Ljudi iz zemalja u kojima su zabeležene najpozitivnije emocije, obično su dobro spavali, smejali se i uživali u svakodnevnim radostima.
Prema Džonu Kliftonu, direktoru World Gallup Polla, finansijska situacija je jedan od pet faktora koji utiču na rezultate ovih istraživanja.
Ali da novac nije presudan dokaz je Litvanija, treća na listi najnesrećnijih zemalja, gde je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika 22.566 dolara. S druge strane, Nikaragva, treća najsrećnija zemlja, imala je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika od svega 4.548 dolara.
Devet najsrećnijih zemalja imalo je bruto domaći proizvod nešto manji od 15.000 dolara po glavi stanovnika prošle godine.
S izuzetkom Danske, većina njih je iz Latinske Amerike.
Klifton objašnjava da dominantno prisustvo ovih zemalja na listi ima kulturološko objašnjenje.
Stanovnici Južne Amerike imaju snažan osećaj zajedništva i mnogo pažnje posvećuju porodici.
U najnesrećnijim zemljama, kulturološki pokretač igrao je sasvim drugu ulogu, a slaba ekonomija države uticala na nezadovoljstvo njihovih stanovnika.
Kako bi identifikovao zemlje sa najpozitivnijim i najnegativnijim iskustvima, 24/7 Wall St. analizirao je nedavni Gallupov Indeks pozitivnih iskustava, koji su merili blagostanje u 138 zemalja.
Ispitanici su imali zadatak da odgovore da li su u poslednje vreme imali prijatna iskustva, da li su se smejali prethodnog dana, bili odmorni i od drugih bili tretirani s poštovanjem.
Takođe, pregledani su ekonomski podaci kojima raspolaže Međunarodni monetarni fond, dok je očekivano trajanje života ustupila Svetska banka.
U Srbiji je indeks pozitivnih iskustava: 54, dok je procenat nasmejanih ljudi samo 45 odsto.
