Zašto su ljudi dominantna vrsta na zemlji

ljudi-na-ulici
ljudi-na-ulici

Zašto su ljudi dominanta vrsta na zemlji, pitanje je na koje odgovara u podužem tekstu bbc.

Energija je ključ svetske dominacije čovečanstva, to su ogromne količine energije koje čovek koristi svakodnevno.

Ljudi vode neverovatno bogat način života u poređenju sa životinjama. Za razliku od svakog drugog bića na zemlji, ljudi mnogo više rade sa energijom nego samo snagom sopstvenog metabolizma.

Izuzetan odnos čovečanstva sa energijom započeo je pre stotine hiljada godina otkrićem vatre.

Mnogi antropolozi misle da je vatra preoblikovala čovekovu bilogiju.

Prema rečima profesora Rachel Carmody sa Harvardaodlučujuće na razvoj je bilo kuvanje, koje transformiše energiju dostupnu iz hrane. Ugljeni hidrati, proteini, lipidi koji su važni za ishranu kada se zagrevaju digestivnim enzimima olakšavaju efikasno obavljanje posla, brže izvlačenje više kalorija nego ako bi se jela sirova hrana. Dodatna energija je tako omogućila da čovek razvije mala debela creva i relativno veliki mozak gladan energije koji čoveka upravo razlike od rođaka primata. A kako su mozgovi počeli da rastu stvorila se pozitivna povratna sprega, intelignecija se eksponencijalno povećava.

U daljem razvoju čovek je smislio brojne načine za nabavljenje kalorija, lupanjem kamenom, mlevenjem u prah, prženjem. Čineći sve to, dodatno se povećalo snabdevanje tela energijom.

Sledeća revolucija u čovekovm razvoju se desila pripitomljavanjem useva i njihovim uzgajanjem. Pre svega su to bile žitarice, pšenica, kukuruz, pčinica koje su delovale kao neka vrsta energije koja se može čuvati i koristiti na razne načine.

Ljudi su se zatim vekovima specijalizovali za izradu alata, izgradnju kuća, topljenje metala idr. Civilizacija se razvijala a sa njom i neke temejne promene u odnosima među ljudima.

Veliki pomak u korišćenju energije desio se upotrebom fosilnih goriva. Sa njima su postale moguće i svakakve nove aktivnosti a čovek se oslobađao zavisnosti od životinja.

Prvo se pojavila parna mašina, onda motor sa unutrašnjim sagorevanjem a potom mlazni motor.

Industrijska, odnosno energetska revolucija učinila je čoveka višim, zdravijim, životni vek se znatno povećao.

Ali ono što je uticalo na poboljšanje životnih uslova izazvalo je katastrofalne klimatske promene.

Globalno zagrevanje nameće ograničenje onoga što ugaj, nafta i gas mogu bezbedno da urade. Stvoren je najveći izazov sa kojim se ljudsko društvo ikada suočilo, povratak oslanjanju na svakodnevni priliv energije od sunca, da bi se zadovoljile ogromne energetske potrebe osam milijardi ljudi, piše. Promene mogu da se desi i moraju da bi čovečanstvo opstalo. Rešavanje problema znači promenu načina na koji radimo gotovo sve, zaključuje bbc.com.

bitsyu