4. Pogrešna logika
novartis ag
Vrlo je lako pomisliti da su ljudi koji misle da su vakcine opasne ili da si deo teorije zavere, samo neobrazovane budale koje misle da je Haarp kriv za sve.
Istina je ipak malo komplikovanija.
Vidite, u ljudskoj prirodi je da pronalazi pravilnosti. I to je sjajna stvar na osnovu koje smo zasnovali nauku, otkrili prirodne zakone i objasnili mnoge pojave. Ali zbog želje da sve objasnimo, ponekada ćemo neke slučajne događaje povezati i sasvim slučajno doneti sasvim pogrešne zaključke.
Zašto vam ovo pričamo? Zato što istom tom logikom ljudi donose zaključke o vakcinama. Recimo, kada su regulatorna tela 1991. godine donela odluku da se smanji maksimalna količina žive u vakcinama ljudi su to povezali sa opasnošću od javljanja autizma. I ima neke logike: živa je opasna, dake posledica je autizam.
Iako je zapravo količina žive potpuno bezopasna i više ćete je uneti u sebe ako pojedete šniclu od tune. Ali to nema veze. Nema ni veze što je ta odluka donešena kako bi se sprečile opasnosti od oštećenja vida a ne zbog javljanja autizma.
A sada da napravimo pauzu pre nego što nastavimo. Ako mislite da farmaceutske kompanije, vlade i neki mistični centri moći namerno truju ljude vakcinama kliknite ovde i otkrijte 12 šokantnih razloga PROTIV vakcinacije. Pa se onda vratite na tekst.
3. Svi reaguju isto i glupo
army medicine
Pre nekoliko godina naučnici su dokazali da kada stručnjaci pokušaju da demistifikuju određene mitove, većina ljudi koji veruju u njih će zapravo posle toga verovati još više. Dakle, ako mislite da vam Haarp menja misli a onda stručnjaci za Haarp i mozak kažu da to nije baš istina, samo će vas još više ubediti u vašu malu teoriju zavere. Pošto su i oni normalno deo konspiracije.
Isto je i sa vakcinama. Dovoljno je da pročitate neki bombastični naslov u nekim idiotiskim novinama. Ili da vam Karleuša kaže da su vakcine opasne i gotovo je, navukli ste se. I nema veze što će najveći svetski stručnjaci da vas ubeđuju u suprotno, kada vi znate istinu.
2. Ne verujem državi
vcu cns
Nemate poverenje u državu? Pa realno ko bi i imao. Mislite da je kod nas posebno loše? Grešite dragi naši. Svuda je isto i svuda pametni ljudi nemaju baš previše poverenja u državne strukture i posebno političare. I to je sasvim normalno.
I za puno problema su zaista oni krivi. Recimo u našem slučaju: optužbe za muljanje oko nabavki vakcina, slučaj Izraelskog satelita, rasprodate karte za teniski meč posle 15 minuta što je naljutilo Đoku… pa ti ljudi kao da svaku priliku koriste da nas zajebavaju. I to je stvarno istina.
I kako sada da im verujemo kada nam kažu bilo šta pa i da bi trebalo da se vakcinišemo?
Ljudi koji se plaše vakcina su u pravu što ne veruju državi pa čak i određenim stručnjacima. Ali, nažalost, odabrali su pogrešnu stvar da budu u pravu.
1. Ljudi se brzo navuku i ne žele da čuju istinu
ilri
Da li znate da je grupa naučnika napravila sjajan eksperiment? Hteli su da otkriju profil ljudi koji veruju u teorije zavera.
Napravili su lažne stranice i na njima objavljivali potpuno izmišljene vesti, koje uz to nisu ni mogle da se provere. Odabrali su bombastične naslove i pisali o tajnim izvorima neograničene energije, vijagri koju ispuštaju avioni, uranijumskim lampama i slično.
I zaključili su da će po pravilu ljudi radije i češće kliktati na ovakve, potpuno neistinite pa čak i sulude vesti nego na prave naučne činjenice.
Ali ni to nije sve. Otkriveno je da 91,53 posto ispitanih koji redovno čitaju stranice posvećene teorijama zavera svoje vreme provode isključivo na tekstovima takve vrste. Uz to ne žele da saznaju istinu pa odbijaju da čitaju tekstove koji objašnjavaju problematiku.
Ima još. Oni će sebi dati za pravo da komentarišu naučne tekstove braneći potpuno pogrešne stavove. Što znači da će uticati na druge čitaoce. Zbog čega su neki naučni časopisi zabranili komentare čitalaca, zato što su obesmišljavali naučne činjenice.
Sigurno se pitate zašto je to tako?
Pa, zato što je definitivno zanimljivije pročitati tekst sa naslovom: "Ko krije tajnu neograničene energije?", nego "Poskupela struja".
Ali ponovo bi bilo previše lako samo osuđivati neke ljude. Vidite, u našoj prirodi je da se trudimo da saznamo što više informacija. To je nekada značilo bolji položaj u plemenu, ili čak razliku između života i smrti. I zato zaista volimo ekskluzivne informacije. One mog da nam donesu važnu prednost u socijalnom okruženju.
Jednostavno to nam je upisano u gene. Nažalost, nekada su te informacije potpuno pogrešne.
