Ako pošizite kad neko noktima prevuče preko table okrivite svoju amigdalu. Naučnici su otkrili da ovaj primitivni delić mozga u obliku badema stoji iza averzije koju imamo prema piskavim zvucima.
Oni tvrde da naša reakcija na grebanje noktima, koja ima istu frekvenciju kao i vrisak i plač bebe, može da bude drevni instikt za preživaljavanje. Naučnici su skenirali mozak kod 13 dobrovoljaca dok su slušali 74 različitih zvukova. Amigdala aktivira auditivni korteks koji obrađuje zvuk navodeći volontere da čuju zvuk mnogo jače i provocira našu negativnu reakciju.
Zvuk noža na staklenoj boci je pobedio kao najiritantniji zvuk, a drugi je grebanje viljuške po staklu. Grebanje krede po table je na trećem mestu, lenjir na flaši četvrti, a grebanje noktima po tabli na petom mestu.
Iako predstoji još debata o tome zašto su naše uši osetljive na ove zvuke, ovde nema zvuka vrištanja koje smatramo suštinski neprijatnim.
Photo: Flickr
