Zašto je ponekada tako teško reći – IZVINI?
Sigurno ste se nekada i vi to pitali.
E pa stvar je malo komplikovanija nego što mislite, objašnjavaju psiholozi.
Iako možda sumnjate da je u pitanju stvar inata i ponosa, psihologija odbijanje izvinjenja opisuje kao manifest pokušaja da zaštitimo vlastitu ranjivost.
Za osobe koje se nikad ne izvinjavaju ovaj gest povlači određene psihološke posledice koje su mnogo više od običnih reči. Čin izvinjenja tako budi osnovne strahove, bilo svesne ili nesvesne koje osoba očajnički nastoji da izbegne, pa tako čin izvinjenja smatraju pretnjom, piše Psychology Today.
Izvinjenje može da izazove i osećaj krivice ili sramote. Psiholozi kažu da je drugo osećanje mnogo gore. Ako se zbog krivice osećamo loše u vezi onog što smo uradili,, sramota čini da se osećamo loše zbog onoga što jesmo. A to je veoma toksično.
Zanimljivo je da osobe koje se ne izvinjavaju veruju kako bi čin priznavanja greške samo još više produbio konflikt i da će ga druga strana iskoristiti kao njihovu slabost .
Oni zato izvinjenje smatraju činom otkrivanja sebe i pokazivanja ranjivosti.
Psiholozi ipak kažu da je ovakva praksa nezdrava i da je upravo otvaranje prema drugoj osobi i pokazivanje ranjivosti jedini način na koji možemo osetiti emocionalnu povezanost s nekim i stvarno zadovoljstvo u vezama, bilo da su one porodične, prijateljske ili ljubavne.
