Zašto je leto ovako hladno i kišovito

Ovo leto 2018 je definitivno malo drugačije od vrelih i toplih na kakva smo navikli poslednjih godina u našim krajevima.

Sa druge strane, Zapadna Evropa se suočava sa izuzetno visokim temperaturama.

Postoji razlog zašto je to tako i ne nisu samo klimatske promene u pitanju.

Naučnici navode da su se ove godine na Zemlji poklopili faktori koji su toliko moćni da su jači čak i od globalnog zagrevanja.

Dan Mičel sa Bristolskog univerziteta kaže da je jedan od faktora strujni tok, jezgro jakih vetrova na osam do 11 kilometara iznad površine Zemlje koji duvaju sa zapada na istok, i upravljaju vremenskim prilikama širom sveta.

“Strujni tok je trenutno vrlo slab, a rezultat toga je da se područja sa visokim atmosferskim pritiskom dugo zadržavaju na istom mestu”, istakao je Mičel.

Drugi faktori koji stvaraju meteorološke uslove i koji su doveli do ovakvih vrućina obuhvataju značajne promene temperatura površine mora u severnom Atlantiku.

“Ovo je deo fenomena poznatog kao atlantska višedecenijska oscilacija. Zapravo, situacija je slična onoj iz 1976. godine, kada smo imali slične temperature na Atlantiku i nepromenljiv strujni tok. I naravno, ova godina je bila jedna sa najviše suša, najviše sunčanih dana i najtoplijih leta u Velikoj Britaniji u 20. veku”, rekao je profesor Adam Skejf, iz Kancelarije za meterorologiju.

Posledica je vrelo i suvo letu na Zapadu Evrope  i kišovito leto na istoku kontinenta.

Takođe danas će svaki fenomen, poput slabljenja strujnog toka, imati izraženiji efekat nego pre 40 godina i to zbog klimatskih promena. bbc, b92

bitsyu