Gde god se okreneš u ovoj blesavoj zemlji samo neke zabrane. Zabranjeno da digneš nogu na stolicu u kafiću, zabranjeno da pričaš telefonom u banci, zabranjeno da uneseš torbu u radnju, zabranjeno da budeš srećan i to pokažeš javno…
A sada imamo i pravu pandemiju na ulaznim vratima zgrada i kuća obaveštenja ispisanih velikim pretećim slovima! ZABRANJUJE SE UBACIVANJE REKLAMNOG MATERIJALA!
Na prvi pogled ništa čudno! Skupili se stanari i odlučili na skupštini stanara da im je dosta flajera i lepo doneli zabranu u skladu sa zakonom. Predsednik skupštine stanara ponosno izdiktirao najopasniji tekst koji je mogao da smisli sinu, ovaj odštampao na kompjuteru kupljenom da bi bolje učio i onda sve lepo prikačili na vrata! Pošteno!
Ali kada malo razmisliš, zapitaš se – a zašto ste to zabranili keve vam?
Jel vam toliko strašno smetaju flajeri? Pa zar ne bi trebalo da vas zanima šta ima u lokalnoj ponudi?
Mene zapravo itekako zanima ako su lubenice u prodavnici preko puta ulice 15 dinara, ako negde ima jeftine tehnike da se kupi u kraju, ako su počele rasprodaje ili štagod, sve me zanima i prirodno je da me zanima…
I ne smetaju mi flajeri. Čak su i korisni pošto u liftu možeš da ih gledaš umesto da neprijatno ćutiš dok stojiš sa komšijama u pola kvadrata.
Takođe, ubacivanje flajera nekom od klinaca iz kraja može da donese džeparac za more, za izlaske ili možda nekom matorcu bez posla koji dinar više u kućnom budžetu… Lokalne radnje će raditi bolje, pa se neko od komšija bez posla možda zaposli.
Ali to sve nama nije bitno! Najvažnije je da pronađemo samo još jedan način da se izdrkavamo jedni na druge i to onako džukački preko papira zalepljenog iza rešetke kao u zatvoru!
E pa znate šta! Dosta više ZABRANA i dosta više istresanja na drugima!
Nemanja Nikolić je glavni i odgovorni urednik Domino Magazina!
