Drugi svetski rat se završio 15. avgusta 1945. godine kapitulacijom Japana. Amerika je bacila atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki i to je bio kraj.
Ali rat nije bio gotov za sve.
Kada kažemo sve, mislimo na poručnika po imenu Hiroo Onoda, koji je nastavio svoju borbu neverovatnih 30 godina kasnije.
Ovo je verovatno najluđa priča koju ćete čuti ove nedelje.
Onoda je imao 22 godine kada ga je u decembru 1944. godine japanska Vojska poslala na ostrvo Lubang na Filipinima. Bio je obaveštajni oficir sa dva jasna naređenja:
1. da ne sme da se preda neprijatelju ,
2. da ne sme da oduzme sebi život.
Sajonara, rekao je Onoda i otišao na Filipine.
Ubrzo se rat završio a savezničke snage su se iskrcale na Filipine već u februaru 1945. godine. Japanski vojnici su im se predali. Ali ne svi.
Onoda i trojica njegovih vojnika su pobegli u šumu i odlučili da vode gerilski rat.
Preživeli su uz pomoć banana, kokosa a ponekada bi i krali stoku od lokalnog stanovništva.
Saveznici su znali da se mala grupa Japanaca krije u šumi pa su iz aviona bacali letke sa obaveštenjem da je rat završen i da mogu da se vrate u Japan ako hoće. Onoda i njegova grupa je videla letke ali su zaključili da je u pitanju samo jeftin trik neprijetalja.
Jedan od trojice vojnika se predao tokom 1950. godine, drugi je ubijem 1954. Njegov poslednji pratilac, vodnik Kinsichi Kozuka je upucan 1972. godine dok je bio u gerilskoj akciji napada na lokalnu farmu pirinča.
Onoda je ostao sam.
Ali to ga ni na trenutak nije pokolebalo. Imao je naređenje da se bori po svaku cenu. Zapravo, u međuvremenu je postao legenda, a priča o poslednjem Japanskom vojniku se proširila svetom.
Za nju je čuo i mladi Japanac, avanturista Norio Suzuki. Kada je čuo legendu, za svoju životnu misiju odredio je tri zadatka. Da pronađe poručnika Onodu, da vidi pandu u divljni i da nađe Snežnog čoveka. Tim redom.
U februaru 1974. godine otišao je u šumu na ostrvu Lubang. I 20. februara našao je Onodu. Očekivano, odmah se sprijateljili. Verujemo da se Onoda obradovao kada je video novog Japanca posle 30 godina.
Suzuki je potvrdio da je rat zaista završen i to poodavno. Onoda je rekao da razume situaciju ali da ne može da se preda i napusti svoj položaj bez direktnog naređenja nadređenog oficira.
Onda se Suzuki vratio u Japan i uz pomoć Vlade pronašli su majora Yoshimi Taniguchija. Starac je radio u knjižari, a za vreme rata je bio nadređeni oficir grupi koja je poslata na Filipine.
Taniguchi i Suzuki su se vratili na Lubang i 9. marta 1974. godine starac je zvanično saopštio Onodi da ima voljno i da može da napusti položaj.
Tri dana kasnije, Onoda je svoju katanu predao predsedniku Filipina Ferdinandu Marcosu. Odmah je pomilovan za sve probleme koje je izazvao tokom 30 godina gerilskog rata.
Vratio se u Japan gde je dočekan kao heroj. Ali izgleda da se malo razočarao kada je video da su se njegovi sunarodnici predali neprijatelju posle dve pišljive atomske bombice, pa je otišao u Brazil da gaji stoku. Onda se deceniju kasnije ipak vratio u Japan gde je otvorio školu preživljavanja u divljini.
Umro je 2014. godie u Japanu. Imao je 91. godinu.
Možda vas zanima šta je bilo sa Norio Suzukijem? Pronašao je pandu u divljini. A onda je otišao na Himalaje da traži Snežnog Čoveka, ali je nastradao u lavini 1986. godine.
